Зашто је физика сувишна

То има и друге последице - могуће несналажење медицинских техничара са опремом коју користе. Професори физике мисле да је реч о борби за фонд часова који су смањени у корист других предмета.

Како ће сутра лекари, фармацеути, медицинске сестре радити квалитетно на скупој и понекад опасној апаратури ако већ у средњој школи немају довољан број часова физике?

То питају њихови професори након прошлогодишње одлуке министарства просвете да се физика најпре уврсти у општеобразовне предмете, а потом и да се смањи број часова. За шест смерова медицинских школа физика ће бити само изборни предмет у трећој и четвртој години. Пресудили су компромиси и лобирања, а не реформа, убеђени су у Друштву физичара Србије.

Реч је о смеровима: Фармацеутски техничар, физиотерапеутски техничар, козметички техничар, лабораторијски техничар, медицинска сестра техничар и стоматолошка сестра - техничар.

Иван Дојчиновић, председник Друштва физичара Србије каже да ученици који ове године уписују медициснку школу могу да рачунају са тим да ће они бити пре свега хендикепирани у смислу могућности апсопрције односно коришћења свега оног што представља савремену медицину.

"Ту значи долазимо до различитих дијагностичких техника, коришћења савремених апарата, пуштање на крају крајева тих апарата у рад", каже Дојчиновић.

Будући медицинари морају да знају како функционишу апарати које користе, али и шта је физика људског тела. Међутим, физика је годинама сувишна и на медицинском и стоматолошком факултету. Баш зато у српским болницама модерни апарати скупљају прашину, опомињу физичари.

"Сви смо се сложили са чињеницом да немамо добру дијагнозу. Зашто? Зато што лекар нема појма шта стоји иза оне црно-беле или неке у боји сличице, то је нешто шарено што он препознаје и по сличности одређује, он нема појма шта то заиста значи", каже проф. Душанка Обадовић са департмана за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Физичари тврде да ђаци медицинских школа убудуће неће имати довољно знања да положе општу матуру која ће заменити пријемне испите за факултете, сем ако не плате много приватних часова. Стратегијом образовања предвиђено је да, убудуће, ђаке за факултете припремају гимназије. Сматра се да су јефтиније и да пружају шире образовање.

"Оно што ми сада реформом радимо то је да покушавамо да одговоримо захтевима тржишта и да средње стручне школе заиста као примарни задатак имају образовање за тржиште рада кад се заврши средња стручна школа", истиче председница Националнг просветног савета Десанка Радуновић.

Ученици стручних школа који пожеле да студирају мораће да се ослоне на изборне предмете ако мисле да положе општу матуру.