Читај ми!

Поуке Првог светског рата важе и данас

Садашње кризе у свету не разликују се много од кризе у свету с почетка 20. века, оцењује Вук Јеремић на отварању конференције "Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014. године: Историјске поуке". Ова тема окупила је у Београду бивше и садашње дипломате, професоре престижних светских универзитета, економисте.

Осим што је променио границе унутар Европе, угасио четири царства, однео жртава као ниједан сукоб до тада, Први светски рат умногоме је предодредио данашње прилике. За Вука Јеремића, Први светски рат кључни је догађај савремене ере. Кризе данашњег света, тврди, не разликују се превише од оних са почетка 20. века.

Тада, као и сада, деловања домаћих и међународних фактора отежавала су решења за одређене сукобе, а када би решења и била постигнута, често су била изузетно нестабилна, истиче председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој Вук Јеремић.

Према његовим речима, тада, као и сада, праве намере најважнијих играча биле су некад скривене од осталих, што је доводило до недостатка поверења и недовољне посвећености постизању компромисног решења.

О томе шта је пре сто година узроковало катастрофу светских размера разговарали су професори најпрестижнијих светских универзитета. Домаћој јавности мање контроверзна била је теза ученика професора Фрица Фишера, који одговорност за избијање рата приписује Немачкој.

Хармут Поџ Фон Штрандман са Универзитета у Оксфорду каже да је  у Немачкој била укорењена теза да је вођен одбрамбени рат.

"Међутим, о улози Немачке у Фишеровој књизи говори се у три поглавља али теза да је Немачка узрочник европског конфликта привукла је највише пажње. Циљеви Немачке из Првог светског рата остварени су у Другом светском рату", наводи Штрадман.

Много тежу позицију, за домаћи терен, имао је професор Кристофер Кларк са Универзитета у Кембриџум који рад заснива на томе да су односи на Балкану били окидач за избијање рата. Први светски рат је, заправо, Трећи балкански рат.

"Не значи да је Србија била узрочник рата, то је погрешно схватање оних који нису читали моју књигу, ја то никад нисам тврдио", напомиње Кристофер Кларк са Универзитета у Кембриџу.

Кларк каже да уколико се сагледају политичка дешавања у тадашњој Србији, суштина је да ту ништа није било погрешно. "У намери да искажу национални идентитет Срби су тада тежили да добију оно што су Италијани и Немци добили у 19. веку", објашњава Кларк.

Упоређујући ситуацију у свету данас са стањем у време Првог светског рата, Кларк је закључио да "смо сада у мултиполарном свету са мултилатералним претњама и високим степеном параноје".

Професор Доминик Ливен, такође са Кембриџа, указао је да национализам није источноевропски феномен већ глобални.

Говорећи о узроцима Првог светског рата, он се осврнуо на спољну политику Русије за коју је приметио да је имала три покретача: безбедност, интерес и идентитет.

Он сматра да је у основи тог рата био сукоб између Русије и Немачке око доминације у источној Европи.

"„Равнотежа моћи је основа европске безбедности"“, закључио је Ливен.

Да је распад Османлијског царства довео до поремећаја те равнотеже сматра и професор Војислав Павловић са Института за балканске студије САНУ.

Констатовао је да је Србија после Балканских ратова била пример мале, неважне и неразвијене земље, а испоставило се да је постала главни непријатељ Аустроугарске.

Други дан резервисан је за тему како могу данас да се примене поуке од пре 100 година. Много пажње поклања се и сутрашњој конференцији где ће се говорити о томе доноси ли украјинска криза нови Хладни рат.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво