Бајина Башта - између Дрине и Таре

Смештена између Дрине и Таре. Скоро па у централном делу некада заједничке државе. Пре тога на граници с царевином. Данас, тек једно од пограничних места. Ипак, Бајина Башта је више од тога. Мирна варош, кажу, коју лепота окружује.

На Балкану, прва асоцијација на Бајину Башту је хидроелектрана. И није погрешна, јер њена изградња 60-их година све је променила.

"Изградња хидроелектране тргла је Бајину Башту из вековне летаргије, мада се после Бајина Башта мање-више успешно вратила у летаргију, то је био један сјајан период", присећа се тих година Светислав Басара, књижевник, рођен у Бајиној Башти.

Период убрзане модернизације Басара је описао и у "Тајној историји Бајине Баште", књизи посвећеној завичају: "Незаборавног лета 1969. године, циркус 'Адрија' је последњи пут дошао у Бајину Башту. Била је то година у којој је стара Бајина Башта коначно нестала са лица света. Асфалт је прекрио калдрмисане сокаке и улице поплочане гранитном коцком, а једног јутра је на раскрсници код ресторана 'Европа', испуњавајући пророчанство Митра Тарабића, освануо семафор."

Коцкасте зграде и самопослуге које су замениле старе породичне куће и дућане, како их Басара описује - и данас су ту. И главни утисак - Бајина Башта је један веома уредан градић.

Кућица светске славе

Природа је била веома дарежљива према том крају.

"Бајина Башта - сам назив каже - она је бајна, једно лепо место, прелепа река и планина", каже директор Центра "Култура" Јован Ђурић.

"За Дрину кажу да је исконска лепотица, али масне косе и прљавог врата. Зашто не би била као и остале европске реке - мало умивена - и онда би била можда и најлепша, не само на Балкану", пита Дејан Млађеновић, директор Спортско-туристичког центра.

Саваког јула, у славу старих сплавара који су реком превозили дрво, више од две деценије одржава се Дринска регата. Током манифестације, тешко се види река од свих сплавова и чамаца који њом плове, јер манифестацију посети више од 20.000 људи.

На делу тока кроз Бајину Башту, Дрина није најбржа, али, кажу, јесте најдубља. У протекле две године, то је и најсликанији део реке, који озбиљно прети да отме славу Дринској регати. Све то због чувене дрвене кућице на стени, чија је фотографија била фотографија месеца у часопису Национална географија.

Прва кућица на стени подигнута је 1968. године и то је једино што се поуздано зна. Ипак, још није утврђено да ли је старије острво на којем је кућица или Дрина. Легенда каже да острво памти чак и Марко Краљевић, јер је било ослонац његовом коњу Шарцу, када су прескакали Дрину.

Прича о скоку данас је једна од локалних легенди, али има у њој ипак нешто истинито. Да је Дрина безазленија река, вероватно ослонац - то острво - не би био потребан чувеном коњу Краљевића Марка. Као што, опет, то острво није увек успевало да сачува кућицу. Али, што бујица однесе, мештани поново изграде чим се вода повуче.

Цео кајак тим - репрезентација!

Све у Кајак клубу "Дрина" брине што немају новац, али то ипак није умањило њихов успех на дивљим водама.

Били су јуниорски прваци Југославије 1990. године, 1977. и 1978. други и трећи у држави, 1991. сениорски прваци... То су само неки од успеха клуба.

Тренер Милан Мандић, који је и селектор репрезентације Србије у кајаку, поносан је на успехе јер сматра да је то и више од успеха.

"Једно време је 100 одсто чланова репрезентације било из овог кајак клуба, ове године 60 одсто чланова клуба 'Дрина' из Бајине Баште ући ће у ререзентацију", објашњава Мандић.

"Дринска" култура

Као у ретко којој вароши у унутрашњости, мештани Бајине Баште могу да се похвале културном понудом у граду.

"Имамо биоскоп, 'три-де' филмове, приказујемо исто што се даје и у Београду. Имамо и малу позоришну сцену", каже дирктор Центра "Култура" Јован Ђурић.

У време Дринске регате, оживе и кутурне манифестације.

"Ове године планирамо 'Башта фест' са екипом младих глумаца из Београда и један мали фестивал кратког метра и да направимо спој природе и филма, журке на обали Дрине", најављује Ђурић планове за предстојеће лето.

Веза природе и културе у Бајиној Башти није одскора.

Културни замах у граду везује се за реку и, не случајно, опет за изградњу хидроелектране.

"Изградња хидроелектране је променила много тога. Био је то мали град, а онда је нагрнуло ту света не само из Југославије него и из иностранства, и то је дало један замах и полет. Тако је башта већ тамо 1964-65. имала први рок бенд, и у време кад су и 'Стонси' кубурили са гитарама један момак у Бајиној Башти имао је 'фендер', што је у Европи било равно чуду", каже Светислав Басара.

Живот "на струју"

Бајина Башта скоро у потпуности зависи од рада хидроелектране.

"Од 1966. године и изградње хидроелектране, практично целокупан развој Бајине Баште базиран је на њеном раду", каже Мијодраг Читаковић, директор ПД "Дринско-лимске хидроелектране".

Као и у другим мањим местима у Србији, некад јака привреда постала је скуп оронулих предузећа.

"Престали су да раде колективи, имамо само хидроелектрану која је основни ослонац, постоје неки приватни погони у области прераде дрвета, али то није довољно", објашњава Јелена Божовић, дописник РТС-а.

Зато се мештани окрећу природним ресурсима, пољопривреди, узгоју малине... Али, без доброг пута, кажу, ништа.

А доброг пута, за сада, ни на видику. Ауто-пут не постоји. По магистрали, која вапи за поправком, до Београда треба најмање три сата вожње. Протеклих година доста се говорило о адаптацији аеродрома "Поникве", али - за сада - само се на причи и остало.

Недостатак путева али и државне подршке препрека је развоју туризма.

Туристички радници у Бајиној Башти уверени су да се број страних туриста повећао бар 50 одсто током протекле две године, али град од тога, кажу, нема никакве користи.

"У граду који после Златибора и Брњачке Бање, не рачунајући Београд, има највише туриста у Србији, не успевамо да наплатимо ни пет одсто боравишне таксе, а кад смо тражили туристичког инспектора, од државе смо добили негативан одговор", каже директор Спортско-туристичког центра.

"Ја као директор Спортско-туристичког центра, или раније заменик председника Општине, уопште не знам ко је на реци, нити ко се пријављује - ми податке добијамо само кад неко дође у наш инфо-центар да се распита", објашњава Млађеновић.

"Све су Дрине овог света криве"

Када би приход од боравишне таксе остајао у граду, могао би да се уложи у развој туризма, обуку водича, уређење обале...

Јер, не можете баш увек уживати у погледу возећи се реком. И не само реком. Језеро Перућац понекад је прекривено смећем, које не само естетски и еколошки већ и економски проблем.

Тако новинари у овом крају Србије, уместо да праве идиличне путописе, често су принуђени да извештавају о нпр. непрописном копању шљунка, уништавању животињског света у Дрини или биљног на Тари.

"Дрина има своју младицу која је пред изумирањем, а то је заштитни знак овог краја, многи због тога долазе. Ја сам сретала овде колеге које долазе из Кине, Јапана, Немачке, који су се дивили лепотама овог краја и онда схватим да се очима странаца све то боље види, а ми смо близу да нанесемо ненадокнадиву штету природи коју имамо", каже Јелена Божовић.

Кад бисте у Бајиној Башти загребали у прошлост, сазнали бисте да је име добила по спахији Бајину, а не, као што многи мисле, по томе што простор који заузима изгледа бајно.

Ипак, инсистирање на правим изворима било би као исправљање криве Дрине. А они који поред те реке живе, добро знају какав је резултат тог посла.

То им, кажу, помаже да се носе са свим "кривим Дринама" овог света.