Београд привлачан страним студентима

Највећи број страних студената на Универзитету у Београду је на мастер и докторским студијама. Дугорочни циљ је да их буде 10 одсто од укупног броја академаца, предвиђа се Стратегијом интернационализације универзитета.

Старегија интернационализације универзитета је усвојена као посебан документ, у којем су јасно постављени циљеви. Она не подразумева само размену студената и наставника, већ и развијање заједничких програма са другим универзитетима, као и привлачење страних студената да студирају у Београду.  

Ректор Бумбаширевић подсећа да су и раније факултети развијали програме на другим језицима, пре свега на енглеском.

"Да би олакшали и акредитацију у иностранству наших факултета, као што је то Машински факултет недавно и урадио, потребно је имати и одговарајуће документе на енглеском језику, у овом случају дипломе на енглеском језику, и индекс на енглеском језику", рекао је Бумбаширевић.

Да би било више страних студената, треба увести студентске визе за странце и обезбедити повољан смештај. Стратегија интернационализације предвиђа и преиспитивање цена школарина, које морају бити "реалне и доступне студентима из иностранства".

Важан елемент су и ранг листе на којима се наш најстарији и највећи универзитет налази. За неке се конкурише, а за неке.

"Где је потребно ту аплицирамо, као што је рецимо Шангајска листа, бар је до сада тако било", каже Бумбаширевић.

Питање је, каже, да ли ћемо и ове године морати да аплицирамо или ће се то аутоматски радити. "Једна од листа на којој се нисмо појављивали на прави начин до сада је QС, сада су нам тражили да доставимо податке с обзиром да се БУ нашао на читав низ различитих листа рангирања", објашњава Бумбаширевић.

Београдски универзитет ће се ускоро наћи у публикацији посвећеној универзитетима са Шангајске листе. Има потписаних 190 споразума о сарадњи, а један од приоритета у наредном периоду биће јачање сарадње са јаким универзитетима у региону.

Финансије јесу ограничавајући фактор, али се већина средстава очекује од међународних пројеката. У Аустралији су, на пример, универзитети трећа извозна грана, одмах после угља и гвожђа.