Проблеми у Ужицу, природа узвраћа ударац?

Проблем снабдевања Ужица водом биће привремено решен изградњом алтернативног водозахвата и цевовода са Сушичких врела у чајетинској општини, а радови су почели данас. Алтернативни систем гради Војска Србије и ужичко "Јединство" док се акумулација језера Врутци и градског водовода не санира. И поред тога што је пронађено решење за снабдевање водом, Ужичани, али и читава јавност у Србији, постављају питање: ко је одговоран у ланцу бројних надлежних институција?

Осим тужилаштва које је покренуло своје механизме испитивања одговорности, изгледа да је с алгама на површину испливало много немара.

Тако брана грађена пре три деценије још нема употребну дозволу, језером од пре неку годину газдују "Србијаводе", а рибљим фондом приватна фирма из Чачка, док је сама брана у надлежности ужичког "Водовода".

Ужичани који су се три деценије "успављивали" тиме да имају велику резерву добре воде за пиће, како је својевремено један од директора рекао, "после Беча најбољу у Европи", тек сада су почели да размишљају о неодговорности према природи.

На интернет сајтовима се годинама могу наћи понуде за летовање, купање, пецање, камповање на Врутцима, уз упутства да има доста лепих бесплатних места за шаторе.

На обалама су понегде већ права викенд-насеља, лети се сјати хиљаде купача, а нема ни канализације ни јавних тоалета, унаоколо пливају пластика и гомиле отпада.

Нема такође ни било какве табле упозорења, о рампи и огради да и не говоримо. Нису само надлежни затајили, него и сви они којима су излет, купање и роштиљ на Врутцима постали летња разбибрига јер ту нису долазили људи са стране већ они који знају да са језера пију воду, ма колико оно велико било, а спада међу највеће акумулације у Србији.

Успут је, пре пет година, никла и приватна мини-централа на цевоводу водовода, згодно ушушкана па је већина тек сад чула за њу.

Пролећно време усред зиме и смањен ниво језера помогли су да и природа каже своје. У неформалним разговорима и на друштвеним мрежама главна расправа и јесте о узроцима "цветања" или како је језеро од поноса постало градска мора.

Мерење квалитета воде у језеру је у надлежности Агенције за заштиту животне средине која би то требало да ради три пута годишње, а извештаја за прошлу годину још нема.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже за РТС да ће коначни резултати испитивања воде у језеру Врутци бити познати сутра. Прелиминарне анализе показују да је повећана концентрација алги које су проузроковале цијанобактерије.

Радовић наглашава да се у Србији пречишћава само 15 одсто отпадних вода, док 85 процената завршава у нашим рекама. Реч је, како каже, о "трансгенерацијском проблему" који се мора систематски решавати.

"Србији је потребно 10 милијарди евра како би изградила пречишћиваче воде који би задовољили њене потребе. Само један град величине Ужица требало би да уложи преко 100 милиона евра како би имао уређен систем пречишћавања воде", напомиње Радовић.