Србија и развој ИТ сектора

Како ће се развијати рачунарске науке и информационе технологије до 2022. године? То је истраживао деветочлани тим научника из целог света са професором Дејаном Милојичићем на челу. Реч је о стручњаку из Србије који живи и ради у Силицијумској долини, а од Нове године председава Друштву за рачунарске науке. То је најбројнији одељак Института електро и електронских инжењера, највећег и најутицајнијег инжењерског удружења на свету, на чијем је челу био Михајло Пупин, а потпредседник својевремено и Никола Тесла.

Предвиђа се да ће тродимензионално штампање потпуно променити начин производње. Рачунари ће постати много моћнији, технологије које данас постоје биће знатно унапређене, посебно рачунарска биологија, биоинформатика.

Корисници у целом свету биће умрежени и биће им омогућене нове услуге.

Професор Милојичић објашњава да ће, на пример, анализа података омогућавати здравствену дијагнозу у комбинацији са нанотехнологијом.

"Моћи ћете да пијете таблетице које ће да анализирају ваше здравље и моћи ће да вам препоруче какве комбинације препарата да узимате", прецизира професор Милојичић.

Истраживања показују да је број стручњака из области ИТ менаџмента у Србији недовољан и да се резултати научноистраживачког рада не примењују у привреди и не користе за унапређење образовних програма.

Током 2012. године у Србији се за студије из области информатике определило више од десет одсто бруцоша - њих око 5.500.

Професор Радивоје Митровић са Машинског факултета у Београду каже да је развојни потенцијал огроман, али проблеми које има Србија, муче и већину мање развијених земаља па и ЕУ.

"То је драматичан јаз између истраживања с једне и развоја друштва укључујући привреду с друге стране. Ми врло мало резултата научних истраживања имплементирамо", напомиње професор Митровић.

Последње две деценије из Србије је отишло између седам и 10 хиљада високообразованих који раде у научноистраживачком и наставном сектору и који данас заузимају најпрестижнија места у светским истраживачким центрима.

Професорка Маријана Деспотовић Зракић, шеф Катедре за електронско пословање Факултета организационих наука, каже да везе с њима одржавају преко посебних система на друштвеним мрежама.

"Имплементирали смо систем за управљање односима са студентима, па имамо детаљне информације о томе где су запослени, како раде", објашњава професорка Деспотовић Зракић.

Прошле године званично је евидентиран извоз софтвера од око 300 милиона евра, а извоз на црно двоструко је већи. Процењује се да би у наредних пет година извоз софтвера могао да достигне три милијарде евра.