Црквама враћена половина имовине

Сав посао око реституције у Србији могао би да буде завршен за четири до пет година, претпоставке су надлежене агенције. Рок да грађани предају документе за повраћај одузете имовине истиче за два месеца - првог марта. У поступку враћања је и имовина која је одузета црквама и верским заједницама у Србији.

Без обзира на почетне сумње, брзина којом се црквама и верским заједницама враћа одузета имовина је задовољавајућа, оцењују у Агенцији за реституцију.

"Могу да кажем да је црквена реституција једна од најуспешнијих у Европи по проценту враћене имовине. Оно што је јако битно је да нема дискриминације у односу на било коју цркву или верску заједницу што се тиче признатих, поступак је равноправан", каже директор Агенције Страхиња Секулић.

Црквама и верским заједницама је враћено преко педесет одсто имовине. Највише Српској православној и Римокатоличкој цркви, а затим Јеврејској заједници. Исламској још није враћено ништа.

Директор канцеларије за веру Милета Радојевић каже да је проблем код исламске заједнице тај што није дефинисано ко је правни наследник имовине. "Приликом подношења захтева за регистрацију у складу са законом о цркавама и верским заједницама појавиле су се две исламске заједнице", објашњава Радојевић.

На основу прикупљених података Агенција за реституцију је надлежнима доставила иницијативу за измену закона. Када је у питању враћање шума и пољопривредног земљишта, кажу треба увести заменску реституцију.

"До сада се потражује 30 хиљада хектара шумског земљишта, а фонд шумског земљишта којим управља држава, где је држава власник, је милион и по хектара: Значи ту не би било никакве штете за Републику Србију", каже Секулић.

Што се тиче пољопривредног земљишта процена је да је око 60 хиљада хектара основаних захтева, рекао је Секулић. "Ако знамо да Република Србија има 400 хиљада хектара у државној својини, значи да је и овде било могуће урадити супституцију, а да не буде штете по државу", истакао је Секулић.

Од оснивања до данас донето је 10 хиљада првостепених одлука, а до првог марта очекују да буде поднето око 30 хиљада захтева грађана да им се врати одузета имовина.