Страх од зиме у ромским насељима

Само у Београду, у 147 ромских насеља живи близу 57 хиљада људи. Услови за живот у тим насељима углавном су испод људског достојанства. Михољско лето и протекли топли дани иду на руку Ромима који тешко могу сами да се припреме за предстојећу зиму.

Осим социјалне помоћи и оброка из народне кухиње, кажу, помоћ у набавци огрева и топле одеће ни од кога не стиже.

Тежак је живот у оваквим условима, кажу Роми у једном од београдских нехигијенских насеља. Због великих врућина, током лета честе су заразе, пуно је пацова и змија.

Зими је, кажу, још теже. Од социјалне помоћи и оног што зараде, не могу да набаве све што им је потребно за предстојећу зиму.

Једно од најуређенијих ромских насеља у Србији налази се у Пироту. Његови житељи, међутим, деле судбину осталих сународника.

Некима су једина примања она која се зараде на депонији. Пензија им не покрива, кажу, ни основну потрошачку корпу, па је немогуће прехранити унуке и праунуке.

Локалне самоуправе, сходно могућностима, помажу најугроженије становнике, међу којима су свакако и Роми. У време економске кризе, до Рома све ређе стиже помоћ и невладиних хуманитарних организација.

Живојин Митровић из Ромског националног савета каже да су покушали да помогну око огрева.

"Ромски национални савет је покушао нешто да уради, да нешто мало огрева и дрва стигне до насеља. Потребе су много, много веће и превазилази оквире Србије", каже Митровић.

Решавањем питања личних докумената, здравственог осигурања, социјалне помоћи, држава је направила огроман корак ка укључивању Рома у друштво.

Захваљујући педагошким асистентима и здравственим медијаторима већи број ромских малишана уписује се у школе, а смањена је и смртност ромске деце.

Велики проблем, међутим, и даље су нехигијенска ромска насеља. Мада постоје различити пројекти за њихово расељавање, то се догоди тек када се нађу на путу неке инфраструктурне инвестиције.