Милунка Савић, исправљање неправде

Посмртни остаци Милунке Савић, хероине из балканских ратова и Првог светског рата која се борила у српској војсци, биће пренети у недељу у Алеју великана на београдском Новом гробљу.

Потпуковник Иван Мијатовић, начелник Војног музеја, каже да је Милунка српска "хероина која је за живота поређена са Јованком Орлеанком".

"Међутим, морало је да прође 40 година од њене смрти да бисмо сутра, на један свечани начин испратили њене посмртне остатке тамо где је заиста и заслужила, у Алеју великана на Новом гробљу", рекао је Мијатовић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Милунка Савић је носилац Карађорђеве звезде с мачевима, али и француске Легије части 4. и 5. степена.

"Милунка Савић не само да је пуно одликована, она је и најодликованија жена, према нашим сазнањима, у свету. Носилац је и Обилићеве медаље за храброст, а француски орден легије части, француски ратни крст, говори да је она била цењена као војник", истакао је Мијатовић.

"Ушла је и у ред Витезова легије части и то довољно говори о значају", каже Мијатовић и наглашава да сваки војник који на својим грудима носи једно од таквих одликовања, може са поносом да каже да је то заслужио у рату.

Мијатовић је рекао и да ће време показати зашто Милунка није пре 40 година сахрањена у Алеји великана.

"Сутра, на иницијативу Историјског музеја Србије, и уз помоћ потомака Милунке Савић и уз помоћ Града Београда, Градског завода за заштиту споменика културе, СПЦ, Министарства одбране, и под покровитељством председника Србије, посмртни остаци биће однети тамо где је заслужила", закључио је Мијатовић.

Милунка Савић рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Учествовала је у балканским ратовима под именом Милун Савић. Шишала се и повијала груди како се не би открило да је жена. Милункина "тајна" откривена је пошто је у Брегалничкој бици (1913) рањена у груди.

У Првом светском рату била је део чувеног "Гвозденог пука", најелитнијег Другог пука српске војске "Књаз Михаило".

У јесен 1915. године Милунка је, у Македонији, тешко рањена у главу и тако повређена повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт где је учествовала у биткама које српска војска води на лето и јесен 1916. године.

После рата, хероина Великог рата радила је у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, прегледачица у фабрици војних униформи. Тада се удала за Вељка Глигоровића, са којим је добила кћерку Милену, али је убрзо усвојила још три ћерке: Вишњу, Радмилу и Зорку.

Међутим, брак је кратко трајао, тако да Милунка сама подигла четири ћерке. После ургенција сабораца, 1929. године се запослила као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део радног века.

Умрла је 5. окотобра 1973. године. Сахрањена је у породичном гробу на Новом гробљу.