Преминуо Александар Тијанић

Генерални директор РТС-а Александар Тијанић преминуо је у Београду у 64. години. Тијанић је био колумниста, писац, министар, саветник, генерални директор, најаутентичнији и најпрепознатљивији новинарски језик од Беча до Атине. Волео је да се представља само као новинар.

Александар Тијанић рођен је 13. децембрa 1949. године у Ђаковици. Живео је у Подујеву, Приштини и Београду.

Студирао је журналистику на Факултету политичких наука у Београду, одакле је, као најталентованији студент, позван у недељник НИН где започиње професионалну каријеру. Текстови из тог периода данас су уџбеници за све оне који се баве новинарством. Суверено је владао готово свим областима од спољне и унутрашње политике до спорта.

После тога постаје главни уредник часописа Интервју. Прва телевизија на којој је радио као директор и главни и одговорни уредник била је ТВ Политика. Основао је 1994. године БК телевизију и био је њен први директор.

Крајем осамдесетих је почео да пише и за загребачки Старт и Данас, као и за сплитску Недељну Далмацију, где се истакао својом колумном En passant, у којој је критички коментарисао тадашњи комунистички режим, односно догађаје у вези са антибирократском револуцијом. Објављивао је политичке колумне у љубљанској Младини и сарајевском Ослобођењу.

Године 1991. вратио се у Београд где је уређивао Спортски журнал. Године 1997. покренуо је дневни лист Грађанин, који је убрзо престао да излази. Од 1998. до 1999. године писао је колумну у недељнику Европљанин.

Био је почетком деведесетих један од водитеља емисије "Умијеће живљења", која се још памти.

Тијанић је од 1994. године био министар информисања у Влади Србије, али на ту функцију поднео је оставку. Био је и саветник за информисање председника СРЈ Војислава Коштунице од 2001. до 2004. године.

Генерални директор РТС-а био је од 2004. године, биран је у два мандата. Покренуо је дигитални канал културе на РТС-у.

РТС је у време Тијанићевог мандата снимио серије изузетне гледаности: "Село гори, а баба се чешља", "Бела лађа", "Горки плодови", "Рањени орао", "Мој рођак са села", "Грех њене мајке", "Улица липа" и многе друге.

Такође, за његовог мандата, РТС је 2008. године организовао такмичење за Песму Евровизије, које медијски стручњаци оцењују као једно од најуспешнијих. Према Тијанићевој замисли, у нашу кућу примљено је 100 младих стручњака.

Вратио је поверење и поштовање гледалаца. РТС је била најуспешнија телевизија седам година заредом. Борбу за опстанак Јавног медијског сервиса сматрао је борбом за нормалну и пристојну Србију. Томе је посветио последњу деценију своје бриљантне новинарске каријере.

Последњи пут се појавио у јавности 23. октобра на расправи о јавним медијским сервисима.

Написао је неколико књига, а књига "Ја и нико мој", коју је недавно завршио, треба да изађе из штампе крајем године.

"Рачунам да ће књигу читати моји противници. Тираж је, дакле, обезбеђен. Ту је и стотинак јавних личности са тајним склоностима о којима сам писао током три деценије. Без обзира на наслов, нисам главна личност књиге, већ мали новинар растрзан жељом да преживи и мањком храбрости да буде кукавица", истакао је Тијанић.  

Иза себе је оставио супругу, сина, ћерку и двоје унука.

Тијанић: Прва лекција новинарства (новембар, 2012)