Деца највише погођена немаштином

У Србији испод границе сиромаштва живи 9,2 одсто становништва, а немаштином су највише погођена деца млађа од 14 година, истакнуто је данас на представљању извештаја о спроведеним активностима у оквиру сарадње Владе Србије и Уницефа.

У извештају се наводи да се у последњих неколико година стопа сиромаштва међу децом скоро удвостручила, са 7,3 на 13,7 одсто, а да скоро 50 одсто ромских породица живи испод линије сиромаштва.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић је истакла да је један од приоритета у раду тог министарства подстицање развоја деце у најранијем детињству, остваривање права детета са развојним потешкоћама, као и заштита деце од злостављања и занемаривања.

Ђукић Дејановић је указала да је у претходном периоду унапређен приступ здравственој заштити за 130.000 Рома широм Србије од чега је 51.000 деце.

"Значајно је побољшана комуницикација са ромским породицама, захваљујући здравственим медијаторкама. Стопа смртности код новорођенчади у ромским породицама је преполовљена, али је и даље два пута већа од смртности у општој популацији", рекла је министарка здравља.

Ђукић Дејановић је нагласила значај патронажне службе, која је препозната као пример добре праксе у региону, али и додала да се у овом сегменту може и мора више урадити.

Подаци из извештаја показују да се број пријављених случајева насиља у породици повећава, али да расте и насиље у школама где је две трећине деце основношколског узраста доживело неки облик вршњачког насиља.

Државни секретар у Министарству просвете Мухедин Фијуљанин рекао је да је у програм "Школа без насиља" до сада укључено 242 основне школе и да су резултати овог програма смањење насиља у тим школама за 14 одсто и то вербално насиље је смањено за 21 одсто, док је физичко за 30 одсто.

Подсетио је да је Министарство просвете формирало посебну јединицу за превенцију насиља у школама, као и да је отворена СОС линија за пријаву насиља.

Опада квалитет образовања

Министар омладине и спорта Вања Удовичић поручио је да сваке године у Србији све више опада квалитет образовања, те да без едуковање нације нема боље Србије.

Удовичић каже да је омладина у претходном периоду била запостављена и да је кроз сарадњу са младима из региона и света могуће отклонити те негативне последице у српском друштву.

Говорећи о правима деце, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић, рекла је да је Србија прешла дугачак пут у изградњи свеобухватног система заштите деце, али да је на том пољу има још доста тога да се уради.

Министарство, истакла је, улаже велике напоре да унапреди квалитет живота све оне деце која не живе са својим родитељима, наводећи да је акценат на измештању деце из институција.

Јанковић је подсетила да без родитеља живи око 7.000 малишана и да су бригу о око 80 одсто њих преузеле хранитељске породице.

Говорећи о занемаривању и злостављању деце, Јанковић је напоменула да грађани данас све мање ћуте и затварају очи пред насиљем над децом.

Шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Србији Лука Бјанкони истакао је да је напредак Србије ка ЕУ допринео да се социјална инклузија постави као питање које је високо у агенди Владе Србије и подсетио да ће се приликом отварања преговора за чланство у ЕУ прво отворити поглавље 23 о основним људским правима, међу којима се налазе и права деце.

Директорка Уницефа за Србију Јудита Рајхенберг, којој за недељу дана истиче мандат, оценила је да су спроведене реформе у дечијој заштити и инклузивном образовању одлични, али да се у пракси не спроводе довољно.

"Ту још пуно посла треба да се одради. Врло добру оцену дајем мењању свести и прихватању деце која имају сметње у развоју, која су различита... Веома ме забрињава то што се и даље у великом броју у породицама деца физички кажњавају", поручила је Рајхенберг.

Почетком новембра на чело Уницефа у Србији доћи ће Мишел Саинт-Лот.