Милунка Савић, хероина Великог рата

Жена која је обележила Велики рат, Милунка Савић, умрла је пре 40 година. Носилац је војне златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне медаље за храборост "Милош Обилић", Легије части IV степена, Легије части V степена, француског Ратног крста и споменица (Албанска споменица и споменица Солунског фронта 1915-1965).

Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Учествовала је у балканским ратовима под именом Милун Савић. Шишала се и повијала груди како се не би открило да је жена. Милункина "тајна" откривена је пошто је у Брегалничкој бици (1913) рањена у груди.

Ипак, због храбрости коју је показала у борби рат је завршила са чином каплара српске војске.

У Првом светском рату била је део чувеног "Гвозденог пука", најелитнијег Другог пука српске војске "Књаз Михаило". За показано јунаштво у Колубарској бици одликована је златном медаљом за храброст "Милош Обилић". Милунка је преживела и велику аустроугарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније.

У јесен 1915. године Милунка је, у Македонији, тешко рањена у главу и тако повређена повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт где је учествовала у биткама које српска војска води на лето и јесен 1916. године.

Милунка Савић је показала велику храброст у борбама - заробила је 23 бугарска војника, помагала у достављању муниције, истакла се у бомбашким нападима.

Престолонаследник Александар Карађорђевић одликовао ју је 1917. године војничком златном Карађорђевом звездом са мачевима, убрзо затим добија и одликовање француске војске - Легију части V степена, а касније и француки Ратни крст и официрску Легију части. 

Одликована и храбара жена борац изазивала је дивљење савезничких војника који у својим редовима нису имали жене борце. Појава жена бораца у српској војсци била је  револуционарна. Поред Милунке, било је још двадесетак жена у нашој војсци.

После рата, хероина Великог рата радила је у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, прегледачица у фабрици војних униформи. Тада се удала за Вељка Глигоровића, са којим је добила кћерку Милену, али је убрзо усвојила још три ћерке: Вишњу, Радмилу и Зорку.

Међутим, брак је кратко трајао, тако да Милунка сама подигла четири ћерке. После ургенција  сабораца, 1929. године се запослила као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део радног века.

После Другог светског рата, Милунка Савић радила је и као чистачица у београдским кафанама. Хуманост је показала и тако што је ишколовала још око 30 деце.

Умрла је 5. окотбра 1973. године. Иако је у медијима (читуљи у новинама) првобитно било најављено да ће Милунка Савић бити сахрањена у Алеји великана, то се није догодило. Сахрањена је у породичном гробу на Новом гробљу.

Ниједан историчар није написао њену биографију, нема је у музејима, а ретко се спомиње и у уџбеницима из историје.