Читај ми!

Преминуо Андреј Митровић

Историчар и дугогодишњи професор београдског Универзитета Андреј Митровић преминуо у 77. години.

У Београду је прошле ноћи преминуо историчар и дугогодишњи професор београдског Универзитета Андреј Митровић.

Андреј Митровић рођен је у Крагујевцу 17. априла 1937. године, где је завршио основну школу и гимназију. На Групу за историју Филозофског факултета у Београду уписао се 1956, дипломирао 1961. године, магистрирао 1964. и докторирао 1968.

Читаву универзитетску каријеру, од 1961. до 2004. године, провео је на Филозофском факултету у Београду, а звање редовног професора је стекао 1980. године. Предавао је савремену историју Европе, увод у историјске студије и бројне специјализоване курсеве, а 1987. године основао је Катедру за Општу савремену историју којој је био на челу до пензионисања.

Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1988. године, а за члана Црногорске академије наука и уметности изабран је 2006. године.

Андреј Митровић био је уредник и оснивач више стручних часописа, један од оснивача Удружења за друштвену историју, као и уредник историјских библиотека у издавачким кућама и приређивач више књига у издањима Универзитета у Београду, САНУ, Српске књижевне задруге и других издавача.

Истраживао је, држао предавања на универзитетима и учествовао на научним скуповима и пројектима у Немачкој, Италији, Аустрији, Великој Британији, Француској, Швајцарској, Бугарској, Грчкој, Мађарској, САД, као и у свим некадашњим југословенским републикама.

Био је аутор више телевизијских емисија, попут серије "Време нетрпељивих", а једно време и водитељ емисије "Кино око". Октобарску награду града Београда за науку је добио 1975. године, престижну Хердерову награду за допринос историографији 2001. године, медаљу "Константин Јиречек" Друштва за Југоисточну Европу из Минхена 2004. године, а награђен је и медаљом Српске књижевне задруге (1992), плакетом Коларчевог народног универзитета (1974).

Андреј Митровић је широко научно и истраживачко интересовање ограничио раздобљем од средине 19. до половине 20. века и то на простору Европе, Балкана, Југославије и Србије.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво