Празник Преображење Господње

Према Јеванђељима, Христос је треће године своје земаљске проповеди на гору Тавор повео ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен са "лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег".

Христос, који се на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије преобразио, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке.

Према речима владике Николаја Велимировића, то небеско сведочанство о Исусу Сину Божјем требало је да послужи у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у његову крајњу победу.

Празник је у православљу познат и као летње Богојављење. Према Јеванђељу, отворила су се небеса и зачуо глас Бога Оца - "Ово је Син мој љубљени... њега послушајте".

На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен светлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.

Постоји веровање у народу да се о  празнику целокупна природа преображава па се каже - преображава се и вода и гора.

Преображење пада увек у време Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.

У православљу се преображење убраја у 12 великих Христових празника и на Истоку се слави од седмог века.

Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда.

Наиме, Јанош Хуњади мађарски великаш, код нас познат као Сибињанин Јанко, је са фрањевцем Иваном Капистраном спречио продор Турака на север. Убрзо након победе умрли су обојица.

У Србији је велики број православних храмова посвећен овом празнику , а међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчару, српској Светој Гори.

Познат је и књижевни опис празновања Јакова Игњатовића који је дочарао прославу у славној Сент Андреји где се и данас Срби из Мађарске масовно окупљају на Преображење.