Наставни програм поделио стручњаке

Програм инклузије, започет пре три године, омогућио је да се све више деце са сметњама у развоју уписује у редовне школе. Међутим, стручњаци и родитељи сматрају да је за децу са тежим сметњама бољи избор специјална школа.

Марија Боловачки, мајка аутистичног дечака, каже да ју је могућност да сина упишу у редовну школу најпре обрадовала, а потом су се јавили страхови и дилеме.

Због стрепње како ће га прихватити другари, ко ће га отпратити до тоалета, да ли ће грешком појести нешто што није по систему специфичног режима исхране, пресудиле су у корист специјалне школе.

"То су све биле неке преломне тачке које су нас определиле да дете упишемо у специјалну школу. И мала су одељење где деца могу да раде један на један са наставником и да постижу боље успехе", објашњава Марија Боловачки.

Из истих разлога и Николићи су своју децу уписали у специјалну школу. Пошто такве школе нема у Смедереву, Мирослав их сваког дана, већ три године, доводи у Београд како би похађали наставу.

"Да има услова, ја сигурно не бих мучио децу, долазио у Београд сваки дан, него би их водио у Смедереву, али таквих услова тамо нема", објашњава Мирослав Николић.

Упутством Министарства просвете, укинути су посебни програми по којима се радило у специјалним школама.

Од ове школске године, све специјалне школе раде по јединственом плану и програму као и остале школе, што није наишло на одобравање свих који у тим школама раде.

"Они су сви изузетно специфични, свако има индивидуални програм и ту је рад 'један на један'. Оно што је овој школи потребно јесте много већи број стручних сарадника, а не енглески, хемија, биологија и неки наставници који нису упознати са методама рада у оваквим школама. За сада прва три разреда имају рад по редовном програму, шта ће биту у 5. и 6. разреду када им предају предметни наставници, то не смемо ни да замислимо", каже дефектолог Сандра Скенџић.

В.д. директора школе "Антон Скала" Игор Раичевић напомиње да је инклузија је донела много тога доброг. Деци са лакшим инвалидитетом омогућено је да у редовним школама буду укључена укљуцена у процес образовања. Међутим, постоји и друга страна приче.

"Структура деце у специјалним школама сада се променила. То су деца са много тежим сметњама, та деца захтевају много већу подршку. Питање је да ли смо ми као друштво успели да ту већу подршку и обезбедимо. Мислим да смо ми у тај процес ушли недовољно спремни", каже Раичевић.

Спремни или не, на нови начин рада у специјалним школама мораће да се прилагоде, кажу у ресорном министарству.

Начелница Школске управе за Београд Гордана Цветковић напомиње да и у основним и у специјалним школама постоји наставни план и програм за који је некој деци потребна допунска настава јер не могу да га савладају, а за неке додатна јер могу више. Рад у специјалним школама се данас, како објашњава, посматра као вид додатне подршке деци.

"Наставници у специјалним школама имају обавезу да, имајући наставни план и програм као оквир, за сваког ученика направе индивидуални образовни план и да сваком ученику пруже онолико колико он може да научи. Треба пустити стручњаке који раде у школама да сваком детету дају онолико колико оно може научити", истиче Цветковићева, уз напомену да мале групе ученика у специјалним школама учитељима омогућавају да то и спроведу.

Ових дана специјалним школама из Министарства стиже упутство, како ће њихови стручњаци подржавати децу са сметњама у развоју која похађају редовне школе и како ће помагати наставницима у чијим су одељењима деца са посебним потребама.