Афера "Политика"

"Ист медија група" је 50 одсто удела у предузећу "Политика новине и магазини" купила за укупно 4,7 милиона евра.

Према уговору, у који је агенција  Бета имала увид, од укупне купопродајне цене продавцу, аустријској компанији Ост Холдинг, већ је исплаћено четири милиона евра, а остатак од 700.000 евра треба да буде исплаћен 1. децембра 2014. године.

У уговору је констатовано да компанија "Политика а.д.", која је власник преосталих 50 одсто у Политике "није искористила своје право прече куповине".

Интересантно је, међутим, да је јуче заступник државног капитала у Политици Јован Симић, који је тренутно на одмору у иностранству, рекао је да није обавештен о промени власничке структуре.

Иначе Ист медија група (у руском привредном регистру уписана ћириличном транскрипцијом енглеског имена) може да стекне контролни пакет ако, у договору са сувласником, добије "златну акцију" или места у управном или надзорном одбору компаније и тек уколико се то догоди купац је дужан да тражи одобрење од Комисије за заштиту конкуренције.

Директор компаније "Политика а.д." Зефирино Граси рекао је да је средином марта медијски концерн ВАЦ, иначе власник бечке компаније Ост Холдинг, понудио "Политици а.д." да откупи њихових 50 одсто по праву прече куповине.

"Ми смо тражили додатна објашњења јер нам није било јасно у њиховој понуди да ли ћемо куповином њиховог дела преузети и све обавезе и права, па смо тражили појашњење. После извесног времена стигао је одговор да пошто се нисмо изјаснили да ли хоћемо или нећемо, они сматрају да смо ми одбили понуду и да ће они продати свој удео трећој страни", рекао је Граси.

Уговор је о продаји 50 одсто "Политике" склопљен је 29. јуна, а потписали су га, у име продавца Ост Холдинга, Марк Мицкаш и Фолкер Венц, а у име купца, Урош Стефановић.

Према сазнањима Интернет портала РТС-а Урош Стефановић, за кога београдски медији (Вечерње новости) тврде да је запослен у фирми "Фармаком" у Шапцу, је генерални директор "Ист медија групе".

Агенција Бета је јуче јавила да је власник московске фирме "Ист медија група" Александар Трбовић, чије име, као ни Стефановићево, није познато у свету медијског бизниса ни у Русији ни у Србији.

Бизнисмен Мирослав Богићевић, власник "Фармакома" из Шапца, рекао је за РТС да он нема никакве везе са "Ист медија групом", као и да не познаје Уроша Стефановића и да једино што зна јесте да је он правник у Москви.

Српска напредна странка је означила Богићевића као једног од финансијера Демократске странке и оптужила га да је хтео да обезбеди новац за своју компанију преко Народне банке Србије и Српске банке.

Преговори трајали више месеци?

У саопштењу које је адвокатски тим "Ист медија групе" проследио медијима демантује се тврдње да иза трансакције стоји било ко од политичара или било која од политичких странака у Србији.

Такође, та компанија тврди да су приликом спровођења трансакције, о којој су преговори трајали више месеци, у потпуности поштоване све законске процедуре.

"Власништво 'Ист медија групе' потпуно је транспарентно, будући да ова компанија није регистрована ни на каквим егозотичним острвима или другим офшор дестинацијама, које прикривање власништва омогућавају. Медијски наводи да је ова трансакција из било ког разлога правно неперфектна или да јој недостаје транспарентност потпуно су неосновани", наводи се у саопштењу.

Нигде у саопштењу, па ни у потпису, не наводи се ниједно име.

Поводом продаје 50 одсто "Политике", новинарска и медијска удружења и асоцијације поручила су да се новој власти већ на примеру продаје дела тог листа пружила прва прилика да обезбеди транспарентност власништва у медијима, што је и обећала у коалиционом споразуму.

У заједничком саопштењу НУНС-а, УНС-а, АНЕМ-а, Локал преса и НДНВ-а, наводи се такође да се од нове владе очекује и да испуни обећања из Медијске стратегије у вези за повлачењем државе из власништва над медијима.

У Удружењу новинара Србије јуче су тражили од актуелне власти и министра културе, информисања и информационог друштва Предрага Марковића да обавесте јавност о свим околностима ове, како су рекли, скандалозне трансакције.  

Министар Марковић данас је рекао да то министарство није надлежно за продају удела капитала у компанији "Политика новине и магазини".

"Министарство културе није ни на један начин надлежно за материјални део власништва. Чак сазнаје о томе ко је власник преко Агенције за привредне регистре, а то је недовољно транспарентно и јасно", рекао је Марковић, који није хтео да коментарише наводе политичких странка ко је нови власник "Политике".

ДСС тражи да се објаве детаљи о продаји

Демократска странка Србије осудила је, како се наводи, "закулисну" продају новинске компаније "Политика" и оценила да је она "муњевито и без ичијег знања" доспела у руке новог власника.

"Срамота је да се на ионако ојађеном медијском простору земље мутним радњама купопродаје најстарији дневни лист на Балкану", рекао је агенцији Бета портпарол ДСС-а Петар Петковић.

Петковић је рекао да ДСС тражи да се јавности одмах предоче сви детаљи, како је навео, тог "мутног и напречац обављеног посла".

Синдикат новинара Србије затражио је од власти да одмах објаве све податке о продаји удела фирме ВАЦ у компанији "Политика" и позвао будућу Владу да одмах донесе законе о транспарентности власништва у медијима и концентрацији капитала.

"Још у новембру у јавности је лансирана прича да ће удео компаније ВАЦ у Политици, Новостима и новосадском Дневнику бити откупљен државним парама и да Цветковићев кабинет, и поред бројних захтева, није хтео да се огласи", пише у саопштењу синдиката.

Синдикат је додао да, нова власт, уколико заиста жели слободне медије, мора да их ослободи контроле спреге тајкуна, политичара и медијских челника.

"Чим се нешто крије значи да постоје неке лоше намере", оцењује за Танјуг члан Савета за борбу против корупције Данило Шуковић и наглашава да случај "Политике" и то што се власник очито крије говори да се наставља пракса да медији буду контролисани и да се власници не знају.

Чланица Савета за борбу против корупције Јелисавета Василић каже да уколико је тачно да је ВАЦ почетком априла понудио "Политици а.д." да купи 50 одсто акција по цени од 4,7 милиона евра, уз преузимање одређених обавеза то говори да држава ништа није урадила и да је пропустила да искористи право (прече куповне).