Живот у четири манастирска зида

Тринаест година после рата, у Ђаковици нема Срба повратника. У том граду је порушено неколико православних цркава. Пре две године је обновљена црква у центру града и освећењем постала манастир Успења пресвете Богородице. У манастиру живе две монахиње и две сестре. Оне су једини преостали српски житељи у том граду.

Две монахиње и две сестре у четири зида дворишта манастира Успења пресвете Богородице у Ђаковици. Годинама, сваки дан им пролази исто. Монахиња Јоаникија каже да живе као у затвору.

Монахиње и сестре у Ђаковици у кругу манастира имају воду, узгајају поврће а остале потребштине доносе им монаси манастира Високи Дечани. Одводе их и код лекара. Најближи лекар им је Грачаници или у северном делу Митровице. Немају поверење у лекаре у Ђаковици. 

Не размишљају да напусте Ђаковицу. Васиљка Перић је од рођења у овом граду.

"Сви су моји рођени ту, али су се одселили због посла и деце. Одлучила сам кости да оставим на Косову", рекла је Васиљка.

Монахиње и сестре у Ђаковици знају да није нормално то што не могу да изађу из дворишта манастира, али кажу да не покушавају јер не желе неприлике. Истичу да су у Ђаковици како би вером бранили Косово, свесне да тако не размишљају сви православни верници.

"Још је жалосније што продају земљу, то је земља Дечанска, Пећке патријаршије и Грачанице, то је велики грех. Они можда могу мало да зараде, али ће њихова деца, унучићи и праунучићи да плачу и тугују за својом светом земљом", каже монахиња Теоктиста.

За годину дана од освећења, у манастиру је организовано једно венчање и једно крштење.