Дан победе над фашизмом

Државни празник Дан победе над фашизмом у Другом светском рату, 9. мај, обележен је бројним манифестацијама у Београду и Србији. Председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић, која је и вршилац дужности председника Републике, положила је венац на Гроб незнаног јунака на Авали.

"Србија памти своје јунаке знане и незнане, који су уткали своје животе у победу над фашизмом", уписала је Славица Ђукић Дејановић у Спомен-књигу.

На Споменик незнаном јунаку венац је положио и министар одбране Драган Шутановац, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије Љубише Диковића. Уз војне и државне почасти, венац на Споменик незнаном јунаку на Авали положила је и делегација Војске Србије.

Представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране, Војске Србије, Града Београда и СУБНОР-а положили су венце на Спомен-гробље ослободилаца Београда 1944. године.

Председник Скупштине града Београда Александар Антић рекао је да је Дан победе празник слободе и да Србија треба да буде поносна на величину жртве коју је поднела у борби против фашизма.

"Овај датум дефинише нашу антифашистичку прошлост, али, и као Дан Европе, дефинише нашу европску будућност", рекао је Антић.

Одавању високих државних и војних почасти присуствовали су представници амбасада Русије, Украјине, Белорусије и Азербејџана. Поводом Дана победе, венци су положени на Споменик совјетском војнику.

Дан победе слави се 9. маја, на дан када је, пре 67 година, завршен Други светски рат. У том најкрвавијем сукобу у историји човечанства нестало је више од 50 милиона људи, од тога готово 31 милион цивила.

Тога дана 1945. године, неколико минута после поноћи, у разрушеном Берлину, потписан је Акт о безусловној капитулацији Немачке, пошто је у жестоким борбама совјетске Црвене армије за скоро сваку зграду у том граду, 2. маја, скршен и последњи отпор нациста.

Церемонијом потписивања, коју је организовао председник СССР-а Јосиф Висарјонович Стаљин, који је и диктирао услове капитилације, окончан је рат започет 1. септембра 1939. нападом Немачке на Пољску.

Тачни подаци о жртвама на подручју бивше Југославије, као ни укупним жртвама Другог светског рата никада нису утврђени. Према извештају државне комисије СФРЈ, погинуло је и побијено 1,7 милиона људи, међу којима 304.948 бораца. У новије време, поједини истраживачи указују да су у тај број урачунати и демографски губици.