Посланици наставили расправу о буџету за 2023. годину

Стабилност домаће валуте коју имамо није природна појава која је сама од себе дата, већ је резултат напорног и координисаног рада Народне банке Србије, Владе Србије и осталих државних институција, изјавила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

"Узалуд се трудите да терет увезене инфлације која чини две трећине инфлације пренесете на једног човека који је не знам каква ваша фасцинација", рекла је она у Скупштини Србије одговарајући на примедбе посланика о курсу динара и инфлацији.

Додала је да су њихови утисци лични, а да бројеви говоре да је Србија до краја новембра имала 3,943 милијарди евра директних страних инвестиција, али да то није као некада новац на пример од продаје Максија за шта није плаћен порез у Србији.

"Од 2102. године када сам постала гувернер Народне банке пет година смо отплаћивали финансијски аранжман са ММФ-ом, а економски показатељи су били негативни. Од 2014. смо имали аранжмане са ММФ-ом али нисмо повукли ниједан долар или динар, но имали смо да тако кажем оверу која многим инвеститорима служи као потврда да је Србија пожељно место за улагање", истакла је гувернерка.

Поновила је да лични утисци неких посланика не могу победити чињенице да је ово другачија Србија, која има многе инвеститоре и која је кризе кроз које је пролазила, пролазила много лакше, јер је била спремна за то.

"Гувернер кога прозивате, односно ја, обезбедио је пет милијарди бафера за кризу која је дошла да би могло да се одговори на њу и одржи стабилност и добра снабдевеност енергентима. Ја и данас држим телефон и купујем евре да бих обезбедила стабилност, а нето ефекат те стабилности у 2022. години је преко 500 милиона евра више купљених него уложених у стабилност евра о коме говорите", истакла је Табаковићева.

Додала је да нико у Србији није мењао методологију ни када је реч о радној снази ни мерењу јавног дуга, ни о БДП-у, те да ће измена методологије мерења БДП-а бити примењена 2024. године, али да се методологија мерења јавног дуга неће мењати.

Позвала је посланике на одмереност када говоре о галопирајућој инфлацији и навела да све инспекције морају да поведу рачуна да ли има уграђивање са маржом и посредника до купца као што је раније рађено са мењачницама.

Истакла је такође да се усидрена инфлациона очекивања, а то је поверење у мере економске политике Владе Србије и Народне банке могу и морају обезбедити истинитим инфомацијама а не стварањем паника, јер паника, како је рекла, није добар савезник.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да ће 22.децембра бити потписан споразум о изградњи брзе пруге Београд-Ниш, наводећи да се настваља са политиком равномерног регионалног развоја Србије.

"Када је регионални развој у питању, нема града и места у којем у протеклих 10 година није урађен неки километер локалних путева или да није улагано у магистралне путеве, фабрике, радна места, животну средину, вртиће, школе, болнице. Потрудили смо се да развијамо сваки крај наше земље и да нам цела земља иде напред", рекао је Мали у Скупштини Србије.

Он је навео да је у протеклих 10 година отворено 250 фабрика, као и да је незапосленост рекордно ниска.

"Урадили смо и јужни и источни крак Коридора 10 како би тај део Србије учинили доступнијим и атрактивнијим (за инвеститоре)", рекао је Мали одговарајући на критике да се не улаже у југ Србије.

Наводећи да ће за десетак дана бити потписан споразум за изградњу брзе пруге Београд-Ниш, Мали је рекао да ће то бити додатни подстицај за развој југа Србије и целе наше земље.

Мали је коментарисао и предлоге опозиције да треба увести порез на екстрапрофит за компанију Зиђин, рекавши да они који то говоре треба да кажу како је такође могуће да због тога инвеститор напусти Србију и да више хиљада људи остане без посла.

"Зиђин запошљава 7.000 људи на истоку Србије. Да ли смо заборавили како је то изгледало пре 10 година? Просечна плата у тој компанији је данас 110.000 динара. Замислите када таквом инвеситору кажете ‘нама се снило, па и мило да уведемо порез на екстрапрофит, а они кажу, хвала лепо, ми одосмо из Србије", рекао је Мали.

Министар је упитао ко би у том случају преузео одговорност.

Мали је током расправе рекао и да је у Србију до новембра уложено четири милијарде евра директних страних инвестиција.

(Танјуг)

Пушкић је у скупштинску салу унео српску заставу на којој је писало "Нема предаје", а Kовач га је подсетила да коришћење обележја није дозвољено у сали, док је Новаковић добио опомену јер је, како је рекла председавајућа, изрекао ружну реч.

У тренутку када су медији ушли у салу да сниме почетак седнице, посланици посланичких група Уједињени, Зелено-леви блок, Морамо-Заједно држали су транспаренте "Мрак у Србији без слободних медија" као подршку телевизијама Н1 и Нова С које су, за сада из непознатих разлога, прекинули емитовање програма.

Истовремено је Пушкић раширио заставу Србије.

Шеф посланичке групе Зелено-леви блок Радомир Лазовић рекао је новинарима да су посланици опозије носили транспаренте јер се, према његовој оцени, води кампања против таквих медија, као и против свих који се, тврди, супростављају штетним политикама СНС.

"И не ради се овде о појединачним медијима већ општем нападу на слободу мисљења", сматра Лазовић.

Председавајућа је позвала посланике опозиције да оставе транспаренте како би се наставила расправа о предлогу буџета за 2023.годину.

"Народни посланици, тренутно уједињена опозија, молим вас да нормално расправљамо о буџету, пренели сте своју поруку, очигледно сте чекали медије", прокоментарисала је Kовач.

Шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов је добацио Бориславу Новаковићу из Народне странке: "Боро, како је бити иза браве? Kако звучи шкљоц кад те ставе иза браве?", упитао је Јованов, а Новаковић му је потом одговорио користећи ружну реч, због чега је добио опомену.

Није могло да се чује шта је Новаковић рекао Јованову, а председавајућа је приликом изрицања опомене поручила посланику Народне странке "да не сме да користи такве речи".

"Не желим да вас цитирам, али не смете користити овакве речи у скупштини. Молим вас да се свако смири, поштовани посланици, смирите страсти немојте се нервирати, свима искључујем микфорон", запретила је Kовач, а убрзо после тога је расправа о предлогу буџета за 2023. настављена.

Поредећи време пре 10 година и садашње рекао да ћемо ове године први пут имати бруто друштвени производ већи од 60 милијарди евра, а пре деценије је износио 33,7 милијарди.

"Бројке су егзактне и оне казу да нам је јавни дуг у БДП сада 54 одсто, а преузели смо дуг од 79 одсто. Стопа незапослености је била 25,9 одсто, а сада је 8,9 процената", рекао је Мали.

Додао је да у време претходне власти није било улагања у животну средину, ни нове ауто-путеве као ни изградњу канализационе мреже те да је војска била урушена док се сада улаже у њу и да се модернизује.

"Наш кредитни рејтинг је само за један ниво испод инвестиционог, девизне и резерве злата су на рекордном нивоу. У њихово време просечна плата је била 331 евро док ће у децембру ове године бити 720 евра, а за годину дана очекујемо да буде 820 евра", истакао је Мали.

Kада је реч о исплатама пензија навео је да је у јуну 2012. године на државном рачуну било само 8,5 милијради динара док је за исплату пензија било неопходно 40 милијарди.

"Не поновило се", додао је Мали и додао да данас пензије расту и да ће након новембарске повишице од девет одсто следеће године уследити још једна од 12,1.

Милован Јаковљевић из Двери поставио је питање министарки за бригу о деци и демографију Дарији Kисић да ли ће се решити проблем са којим се суочавају људи који имају земљу, па због тога не могу да остваре право на дечји додатак.

Питао је и министарку заштите животне средине Ирену Вујовић када ће из употребе бити избачене пластичне кесе.

Александар Јовановић Ћута из Посланичке групе Морамо заједно, упитао је председника Скупштине Владимира Орлића засто брани посланицима да кажу оно што имају да кажу, као и где је нестало 38.000 потписа грађана који траже да се на дневни ред стави тема о трајној забрани експлоатацији литијума у Србији.

Питао је Орлића и зашто је укинуо преносе седнице одбора и најавио да ће следећи пут опозиција урадити нешто да заштити своја права, не прецизирајући шта, већ је рекао "видећете како изгледа уједињена опозиција".

Страхиња Ерац из Српске странке Заветници питао је министра за рад Николу Селаковића зашто још није у потпуности успостављен пројекат социјалних карата, иако је закон којим су социјалне карте регулисане ступио на снагу још у марту.

Лазовић је питао Орлића да ли је укинуо реплике у Скупштини Србије и да ли планира да промени збирку прописа. Према његовом мишљењу, Орлић не води седнице на прави начин и упитао га је због чега користи "закулисне радње" како би се опозиција спречила да поднесе своје захтеве (за допуну дневног реда).

"Због чега опозиција не може да тражи допуну дневног реда, због чега по хитном поступку заказујете седнице? Није објашњење да би било брже, треба да дате неки рационалан разлог зашто бежите од тога", рекао је Лазовић и оценио да власт "бежи од проблема грађана".

Лазовић је такође упитао да ли је заиста водитељка ТВ Пинк снимала спотове у скупштини, те га позвао да учини скупштину достојном. "Довели сте до тога да вам се смеју људи начином на који водите ово", навео је Лазовић.

Орлић му је одговорио да управо Пословник каже "да овде не можете да изводите шта вам падне на памет". "Нисам планирао да мењам Пословник, ако тиме нисте задовољни онда имате проблем са Пословником, а писали сте га ви, односно 'ваши са којима излазите на изборе, то су ваша правила'", рекао је Орлић.

Kада је реч о року од 24 сата колико је, како је рекао Лазовић, остављено за припреме амандмана, Орлић је истакао да је предлог буџета за 2023. у парламент стигао пре 17 дана и да је то сасвим довољно времена за припрему амандмана, те указао да је до сада на предложене законе пристигло 390 амандмана.

"Покушај ријалитија као што је ваш нисам видео ниједан. (Александар Јовановић) Ћута је јуче овде позирао више него десет водитељки са свих телевизија", додао је Орлић.

(Танјуг)