Заменик министра спољних послова Ирана за РТС: Техеран и Београд имају блиске ставове

Али Багхери, у интервјуу за РТС, каже да су односи Србије и Ирана веома добри и конструктивни.

"Иран је спреман да обезбеди потребне енергенте – нафту и гас за пријатеље у Србији. На основу ваших потреба видећемо како да то реализујемо. Ако већ постоје довољни капацитети, то ћемо одмах доставити. А помоћи ћемо и српским пријатељима да припреме потребне капацитете за енергенте из иранских извора", рекао је Багхери.

Четири деценије после Исламске револуције, друштвене тензије су се усијале у Ирану. Шта је разлог томе? Некада такве догађаје подстакну проблеми са људским правима, правима жена... Шта је довело до таквог усијања да недељама гледамо масовне протесте у градовима Ирана?

Прво да кажем да је девојка Махса Амини приведена због непоштовања закона Ирана. Али није била у притвору, нити је убијена. Од детињства је била болесна и подвргнута операцијама на мозгу. Ирански председник Раиси, који је у време смрти Махсе Амини боравио ван земље, телефоном је наредио надлежнима у полицији и правосуђу да темељно испитају све.

Да ли ви информације о Ирану добијате из Ирана или преко страних медија? Један од инструмената једностраности су медији. У свету се за информисање највише користе западни медији – Ројтерс, Асошијејтед прес, Франс прес... А они догађаје, као што је и овај о смрти те девојке и протестима, пласирају према својим интересима и политици Лондона, Париза, Вашингтона.

Наша власт је верска власт. Критика на рачун верских власти је право грађана у Ирану. Али када неке групе протестују у Ирану, зашто лидери САД, Велике Британије, Француске, Немачке подржавају те демонстранте, обећавајући им помоћ и инструменте да истрају у побуни?

Али у једном тренутку овакав протест, који се дуго не смирује, сигурно ће поставити неке лидере и специфичне политичке захтеве. Шта би то могло бити?

Право на демонстрације је дозвољено иранским законима. Ми смо верска држава. Верски принципи важе и за жене и мушкарце у Ирану. И непроменљиви су. Али жене у Ирану немају ограничења да буду на друштвеним позицијама. Свуда су врло активне – политика, економија, уметност, образовање, просвета... Оне су носиоци 25 одсто свих функција у државној админстрацији Ирана.

Ви сте нови човек Техерана у Бечу за преговарачким столом о нуклеарном програму Ирана. Шта је то ново што доносите за преговарачки сто? Ваше име се у неким политичким коментарима изједначава са оним што је Ајатолах Хамнеи назвао "револиционарним путем". Шта је то револуционарно што Али Багхери доноси за преговарачки сто?

У спољној политици циљ нам је да обезбедимо права иранског народа и по том нуклеарном питању, као и националне интересе Исламске републике. Револуционаран је онај који не остаје нем на покушај угрожавања права иранског народа и ко ће урадити све да та права обезбеди.

Имали смо добре разговоре са европским партнерима, са представницима Велике Британије, Француске, Немачке. После тога је директор Националне организације за нуклеарну енергију Ирана отпутовао у Беч и имао конструктивне разговоре са директором Међународне агенције за атомску енергију.

Сада је основ за преговоре споразум из 2015. године. Американци су, у време председника Трампа, тражили да све нуклеарне активности Ирана буду обустављене – у замену за делимично и привремено укидање санкција. Иран то, наравно, није прихватио. Онда је Вашингтон као казнену меру применио максимални притисак.

Без нуклеарног споразума и под дугогодишњим санкцијама – како Иран може економски да се развија? Недавно сте склопили енергетски споразум са Русијом вредан 40 милијарди долара о набавци руског гаса. То практично значи основ за стварање једног од највећих енергетских картела на планети, сличном ОПЕК-у. Шта су основни елементи тог споразума и какав је његов значај за решавање енергетске кризе у свету?

Руски "Гаспром" ће помоћи у развоју гасних поља "Киш" и "Северни Парс" и шест нафтних поља у Ирану. Иран, после Русије, има највеће резерве природног гаса на свету, али су нам америчке санкције онемогућиле приступ новим технологијама и успориле развој наше извозне индустрије. Чињеница је да су санкције, до сада, много коштале иранску привреду. Али нас санкције нису зауставиле у развоју. Преговарамо са разним земљама о даљој економској сарадњи.