Лазаревићева о ЕУ перспективи региона: Неопходно је да порадимо на стварима које се од нас очекују

Прошлонедељни Самит Европске Уније у Бриселу отворио је бројна питања о политици проширења. Украјина и Молдавија добиле су статус кандидата, док су се земље Западног Балкана вратиле празних руку.

Програмска директорка Центра за европске политике Милена Лазаревић каже за РТС да геополитика утиче на понашање Европске уније, али да је не одређује сасвим.

"Украјина, Молдавија и Грузија, која овом приликом није добила статус кандидата, али је добила европску перспективу, спроводе већ више година своје споразуме о придруживању и те земље су већ биле на путу спровођења реформи које су компатибилне са онима које спроводи и Србија", истиче Лазаревићева.

Каже да су анализе појединих западних аналитичара показале да су и Украјина и Молдавија у бројним областима већ биле на путу ка испуњавању критеријума за чланство у ЕУ.

"Не би било праведно рећи да су Украјина и Молдавија добиле статус кандидата само због тога што је избио рат у Украјини. Свакако да је то убрзало и предодредило моменат када се десило, али мислим да је свакако било на хоризонту у Европској унији", наглашава Лазаревићева.

"Не бих се придружила аналитичарима који цртају дефетистичку слику"

Лазаревићева истиче да су, са друге стране, земље Западног Балкана разочаране што нису добиле конкретне одлуке иако се на њима пуно радило.

"Знамо колико се радило на томе да се дође до одблокирања бугарског вета против Северне Македоније, да би се и Северној Македонији и Албанији отворили преговори. Много је времена инвестирано у то и видели смо да је до неког помака дошло", каже Лазаревићева.

Истиче да разочарање у региону јесте велико јер Босна и Херцеговина није добила статус кандидата и јер друге две земље нису отвориле преговоре, али наглашава да је неопходно да у наредном периоду и сви у региону мало више пораде на стварима које се од њих очекују.

"Не бих се придружила оним аналитичарима и медијима који цртају једну врло дефетистичку слику. Европски савет је позвао Европску комисију и високог представника да убрзају процес проширења. Морамо размишљати и о томе да постоје одређени позитивни елементи иако на овом самиту није било конкретних одлука", каже Лазаревићева.

"Европску политичку заједницу не треба мешати са политиком проширења"

Фокус на самиту био је и на француском предлогу о формирању Европске политичке заједнице, а Милена Лазаревић каже да та идеја јесте одговор на захтев Украјине, Молдавије и Грузије да се прикључе Европској унији, али да га никако не треба мешати са политиком проширења.

"Та Европска политичка заједница једино има перспективу уколико заиста буде била једна одвојена творевина у односу на све оно што су политике Европске уније. Она једино као таква може имати будућност - као инструмент или нови форум за окупљање европских демократија које би кроз ту политичку заједницу појачале своју безбедносну и политичку сарадњу у једној потпуно измењеној геополитичкој ситуацији у Европи и свету", објашњава Лазаревићева.

Истиче да Европска политичка заједница неће имати никакву будућност ако буде конципирана и схваћена као замена и вечито чекалиште за земље које настоје да приступе Европској унији, а то не успевају.

"Проширење не мора да чека нове оснивачке уговоре и интерне реформе ЕУ"

Што се тиче идеје фазног приступања Унији, Милена Лазаревић каже да је њена идеја да откључа и поново покрене политичку вољу, и у земљама региона и на страни ЕУ, да се проширење деси.

"По први пут од 2003. године, закључци Европског савета су рекли да Западни Балкан има конкретну перспективу чланства у Европској унији, а не неку генералну европску перспективу. Ми смо управо размишљајући о томе како да до конкретне перспективе чланства дође у што скоријем периоду, а да се истовремено подстакну реформе, предложили фазни модел", истиче Лазаревићева.

Каже да ће можда само неки елементи бити усвојени, али наглашава да је кључно да се већ у претприступној фази земљама које спроводе болне и мучне реформе, а имају проблем да ухвате корак са ЕУ у развоју, дају у великој мери повећани фондови, као и да се омогући учешће у дискусијама и састанцима Савета Европске уније, Европског савета и различитих комитета.

Сматра да тај модел не компликује процес јер, како каже, почива на новој методологији преговора и проширења Европске уније и само је операционализује и конкретизује.

"Осим што им дајемо предлоге како да конкретизују оно што су већ сами ставили у тих неколико страна пре две и више године, указујемо им да нису рекли шта ће се десити у моменту када испунимо све критеријуме за чланство и да ли ће бити спремни да нас приме. Дајемо им предлог као да им помогнемо да буду спремни и да моменат проширења не мора да чека неке нове оснивачке уговоре и интерне реформе ЕУ које могу да потрају", истиче Лазаревићева.