ЕУ: Инвестициони план за Западни Балкан вредан je 30 милијарди евра

Након што је отказана конференција за медије председника Европског савета Шарла Мишела, председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и француског председника Емануела Макрона, која је требало да буде посвећена Западном Балкану, високи ЕУ званичник је поручио да је на састанку "јасно и недвосмислено поновљена европска перспектива Западног Балкана и будућност региона у Европској унији".

Он је новинарима у Бриселу пренео позицију Европског савета о томе да је "рат у Украјини ставио проширење ЕУ у фокус" и објаснио да то значи напредак у приступном процесу кроз реформе, јачање интеграција, али и решавање билатералних и региналних спорова попут нормализације односа Београда и Приштине и унутрашње политичке кризе у БиХ.

"То такође значи да приступни преговори са Северном Македонијом и Албанијом треба да почну без одлагања, што је апсолутни приоритет, као и решавање билатералних питања између Бугарске и Северне Македоније", додао је ЕУ званичник који је желео да остане анониман.

ЕУ званичник је додао да су на састанку у Бриселу лидери ЕУ и Западног Балкна разговарали о иницијативи формирања европске политичке заједнице као политичке платформе на којој би учесници могли да одржавају размену и координацију широм европског континента.

"ЕУ ће наставити да пружа подршку региону, укључујући и да му помогне да се суочи са изазовима који произилазе из рата у Украјини, на пример повезујући их са иницијативама ЕУ за безбедност хране и енергије, подржавајући их у јачању сајбер безбедности, решавању хибридних претњи и дезинформација", поручено је из Европског савета.

Додаје се и да ће Економски и инвестициони план ЕУ за Западни Балкан обезбедити до 30 милијарди евра инвестиција за помоћ региону у економском опоравку и приближавању ЕУ, као и у реализацији пројеката који побољшавају повезаност и отпорност региона.

Високи ЕУ званичник закључује да су лидери ЕУ и Западног Балкaна на састанку у Бриселу изразили подршку народу Украјине и сложили се да наставе са редовним састанцима и ангажманом.

ЕУ лидери указали на важности нормализације односа Београда и Приштине

Лидери ЕУ 27 на самиту у Бриселу усвојили су закључке о Западном Балкану којима позивају на "убрзање процеса приступања", "унапређење постепене интеграције" ЕУ и региона, али и наглашавају важност напретка у нормализацији односа Београда и Приштине.

У закључцима усвојеним првог дана самита у Бриселу наводи се да Европски савет "потврђује хитност постизања опипљивог напретка у решавању отворених билатералних и регионалних спорова" на Западном Балкану, између осталог и "кроз дијалога Београда и Приштине, а у циљу "нормализације односа Србије и Косова".

Текст закључака понавља "недвосмислену подршку ЕУ перспективи чланства Западног Балкана", али и подсећа на значај реформи на Западном Балкану, првенствено у области владавине права, а посебно оних који се односе на независност и функционисање правосуђа и борбу против корупције.

Партнери из региона се позивају и да гарантују "права и једнак третман припадника мањина".

Европски савет позива на "брзо решавање преосталих отворених питања" у разговорима између Севрене Македоније и Бугарске, а у циљу покретања приступних преговора без даљих одлагања.

Наглашава се и "спремност Европског савета да одобри статус земље кандидата за БиХ" и у том циљу позива Европска комисија да представи извештај у примени 14 кључних приоритета постављених тој земљи.

БиХ се позива да примени обавезе из политичког договора постигнутог 12. јуна 2022. године у Бриселу, што би "земљи омогућило напредак на европском путу".

Након усвојених закључака о Западном Балкану и одобрених кандидатских стауса за Украјину и Молдавију, ЕУ лидери настављају вечеру у Бриселу на којој ће бити речи о даљој подршци Украјини у рату са Русијом, односима са Турском, а размениће се и мишљења о предлогу француског председника, Емануела Макрона, о формирању европске политичке заједнице.

Петак, други дан самита ЕУ, традиционално ће бити посвећен разговорима о Еврозони, а лидерима ЕУ ће се у Бриселу прикључити и председница Европске централне банке, Кристин Лагард и председавајући Еврогрупе, Паскал Донахју.