Шта се мења после Давоса и какве поруке нам шаље регион

Милан Крстић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, навео да у вези са ова два кључна питања нема напретка већ дуго.

"У суштини све је исто као и пре Давоса, имамо отворене проблеме – дијалог Београда и Приштине, ситуацију у Босни и Херцеговини и око тога нема напретка, као што је и сам председник напоменуо.

У БиХ још од пропасти Бутмирског процеса 2009. године нисмо имали напредак у реформи у покушају да се измене изборни закони, тако да се имплементира пресуда Сејдић и Финци.

Скоро, кад је био покушај у Неуму, он је пропао. Дијалог Београда и Приштине је фактички у застоју од почетка 2017. Дакле, то је нека врста, нажалост, континуитета у стагнацији", истиче Крстић.

Наводи да су западни лидери заинтересовани да говоре о тим проблемима јер је, како каже, њихова перцепција да треба решити сва отворена питања како би се смањио простор за утицај спољних актера.

"Рецимо за утицај Руске Федерације, која кроз подршку Србији у Уједињеним нацијама, постаје један додатни штит и на тај начин је битна за Србију.

Ако би се решило косовско питање, ако би се постигао неки компромис у односима Београда и Приштине, онда је перцепција да би руски утицај био мањи", каже Крстић.

Указује и да је одавно агенда западних држава да покушају да пацификују регион и да га интегришу у Европску унију.

"Наравно, проблем је у томе што немамо исту перцепцију шта треба да значи пацификација и решење ових отворених питања", наводи гост Јутарњег програма.

"Напредак у сарадњи Београда са Скопљем, Тираном и Подгорицом" 

Оцењује и да је у последњих неколико година остварен значајан напредак у економској, па и политичкој сарадњи Београда са Скопљем, Београда са Тираном, а у последње време и Београда са Подгорицом.

"Делује ми да сад ипак имамо напредак у сарадњи Београда и Подгорице. Са овим најавама које смо јуче имали прилике да чујемо да ће премијер Абазовић бити позван на наредни састанак у оквиру 'Отвореног Балкана', имамо неку врсту изгледа да би и Црна Гора могла да се придружи том пројекту, што мислим да би било начелно добро за читав регион.

Тако да нисам толико песимистичан у погледу уопштено ситуације у ширем региону", каже Крстић.

Делује, додаје он, да је Београд пружио руку Дритану Абазовићу у мери у којој мисли да није пружио руку Здравку Кривокапићу након промене власти и да постоји неки већи степен поверења и већи степен спремности са обе стране да се симболички покаже неки напредак.

"Премијер Абазовић то ради кроз две кључне ствари – једна је најава да би Црна Гора могла да приступи 'Отвореном Балкану', дакле још није донета формално та одлука, али делује да је он неко ко је кроз изјаве и своје деловање ставио до знања да сматра да је то добро за Црну Гору.

Имајући у виду да је 'Отворени Балкан' пројекат који Београд води, то јесте један добар сигнал Подгорице. Други аспект био би закључивање темељног уговора са Српском православном црквом. То би била два кључна позитивна сигнала која би Подгорица могла да пошаље Београду", каже Крстић.

Оцењује да су односи две државе на нивоу грађана најближи могући, али да политички односи готово од самосталности Црне Горе 2006. нису добри, и ово је, како каже, прилика да се превазићу неки од проблема.

"За сада без санкција Русији" 

Упитан о притисцима који се врше на Србију да уведе санкције Русији, наводи да за сада не постоји могућност да Србија уведе санкције Русији, што је, како каже, јуче у Давосу поручио и председник Србије.

Указује да су притисци на Србију да уведе санкције Русији јаки и да ће се у наредном периоду наставити.

"Наравно, на нашој страни је да покуша да што више избегне те притиске, али је питање до када ће то реално бити могуће.

За сада делује да нема превеликих притисака који би имали конкретне негативне последице по Београд, али није искључено да се тако нешто деси у будућности и у том случају, наравно, видећемо каква ће бити калкулација власти – да ли ће правити неке потезе симболичке у правцу можда увођења неких мера или ће остати на тренутној позицији", каже Крстић.

Указује и да Србија за сада не намерава да уводи санкције, али да се не зна шта ће бити у будућности.

"Никада се не искључује и не говори се да се никада неће уводити санкције Москви. Ситуација је таква да се све мења врло брзо и да се наравно онда оставља простор за сваку алтернативу јер ко зна шта може донети и ово лето и јесен, да не говоримо о неким наредним годинама", закључио је Крстић.

"Изјаве Зорана Милановића треба узети са одређеном резервом"

Коментаришући "претњу" Зорана Милановића да Србија никада неће ући у ЕУ, а који се огласио поводом оптужнице коју је Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло против четворице пензионисаних официра хрватске војске, наводи да његове изјаве увек треба узимати са одређеном резервом.

"То наравно не значи да не постоји опасност од тога да Хрватска блокира даљи пут Србије ка Европској унији. Било је већ неких случајева у којима је фактички био успорен пут односно отварање одређених поглавља због хрватског става који није имао везе са напредовањем због конкретног поглавља, него са неким билатералним питањима.

Нажалост, механизам преговора је такав да постоји много простора да вас било која држава уцењује, као што на пример Бугарска уцењује на неки начин Северну Македонију, исто тако и нама може да се деси у односима са Хрватском", каже Крстић.

Напомиње да се ипак зна ко је најјачи актер у Европској унији и које су престонице које ће одлучивати.