Извори Дојче велеа: Шолц у Србији почетком јуна

Олаф Шолц требало би да посети Србију 10. јуна, потврђено је за Дојче веле из српских дипломатских извора.

"Тежи се том датуму, остаје још да се посета усклади са другим земљама у региону", рекао је тај извор.

Према том извору, Шолц ће, поред Београда, свакако посетити и Приштину, а тежи се да путовање прерасте у малу балканску турнеју са посетама Тирани и Скопљу, можда и Сарајеву.

Претходно је новинар Франкфуртер алгемајне цајтунга Михаел Мартенс на Твитеру пренео да Шолц долази у Београд 10. јуна. Он је, позивајући се на поуздане изворе из Берлина, навео да ће теме бити "енергетика, економија, српска позиција према Русији" и друге.

Извор Дојче велеа каже да Шолц тежи да добро припреми самит Берлинског процеса који ће се вероватно одржати у августу: "За разлику од бивше канцеларке Меркел, Шолц више иде ка конкретним решењима. Стало му је да тај самит не буде само скупо путовање, него да се дође до конкретних решења."

Циљ Берлинског процеса је тешње повезивање региона Западног Балкана, кроз слободан проток људи, робе, капитала и услуга.

Макрон као кочничар

Осим покушаја да се Београд укључи у санкције против Русије, Шолц ће покушати и да понуди нешто Албанији и Северној Македонији, кажу упућени.

Наиме, очекује се да француски председник Емануел Макрон надаље блокира почетак преговора ЕУ са Скопљем и Тираном. Зато ће се, кажу извори, самит ЕУ – Западни Балкан под француским председавањем у јуну одржати у Бриселу, а не у Паризу.

Макрон и Шолц се разилазе у идејама о проширењу ЕУ. Француски председник је недавно подгрејао визију о Европи "у две брзине", где би државе попут Србије и суседа имале места само у спољном прстену, али не би биле пуноправне чланице ЕУ.

Високо на листи приоритета

Шолцова визита Балкану нови је доказ да је регион високо на листи приоритета нове коалиције у Берлину. Почетком маја су у посети Берлину били српски председник Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти.

Тада је оцењено да Шолцова влада придаје велики значај косовском проблему у светлу рата у Украјини. Шолц је тада први пут рекао да "међусобно признање" треба да буде део свеобухватног споразума Београда и Приштине.