Министри ЕУ и Западног Балкана у Бриселу – Украјина и политика проширења главне теме

Министри европске двадесет седморице најпре су одвојено разговарали о ситуацији у региону, а затим је предвиђена и размена мишљења са министрима Западног Балкана током радног ручка.

Високи представник ЕУ Жозеп Борељ изјавио је пред почетак разговора да састанак показује колико је Западни Балкан важан ЕУ.

"Заједно са министрима региона данас ћемо разговарати о економским последицама и економској кризи која погађа Западни Балкан", рекао је Борељ.

Европски дипломатски извори уочи састанка кажу да ЕУ ради заједно са Србијом на усклађивању спољне политике и да разуме да би придруживање санкцијама могло да има озбиљне економске последице за Београд.

"Србија се сагласила са осудом агресије у резолуцији УН. Оно што је важно је да Београд не ради на заобилажењу санкција уведених Русији, а само усклађивање је питање времена", наводи званичник ЕУ и наглашава да је кључно питање на којој страни се Београд налази политички.

"Јасно је да је Београд са Украјином и са ЕУ. Остаје да решавамо практичне тешкоће и економске проблеме који су у неким случајевима огромни, кроз разговоре и уз помоћ Европске комисије", наводи европски званичник укључен у припрему данашње седнице Савета министара.

С друге стране, већи број земаља чланица сматра да Србији треба послати јасну и снажну поруку да има обавезу усклађивања са заједничким ставом ЕУ према рату у Украјини, и да садашњи "амбивалентни став" није у складу са статусом кандидата за чланство, наводе дипломатски извори.

У исто време, бројне земље чланице истичу да ЕУ мора да охрабри земље региона и омогући њихов бржи напредак ка чланству.

Словачки министар спољних послова Иван Корчок изјавио је да ЕУ мора коначно да отвори преговоре са Северном Македонијом и Албанијом и држи се својих обећања према региону.

"Рат у Украјини је прекретница за Европу. Желимо јасну позицију Западног Балкана јер је и овај конфликт сасвим јасан. Потпуно је јасно ко је агресор, а ко жртва. Ако земље Западног Балкана кажу да хоће да буду део ове заједнице, сада је тренутак да покажу где припадају и које вредности заступају", изјавио је Корчок.

Министар спољних послова Србије Селаковић имао је и одвојене састанке у Бриселу са шефовома дипломатије Мађарске, Чешке, Бугарске и Кипра.

У разговору са комесаром за проширење Оливером Вархељијем Селаковић је рекао да је чланство у ЕУ "приоритет и стратешко опредељење спољне политике Србије", истакавши да је потребно пружити подстицај и охрабрење региону на европском путу.

Сијарто: Србија кључна земља Западног Балкана

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто рекао је да ЕУ треба да препозна да је Србија кључна земља Западног Балкана.

"Србија може да гарантује мир, стабилност и развој Западном Балкану. Ако Србију не интегришемо, жељени ефекат ЕУ на Западном Балкану биће веома ограничен. Много је оних који погрешно разумеју Србију", нагласио је Сијарто.

Многи мисле да је позитиван став према Европској унији у Србији природно стање и да је то тако одувек, али то није тако, додао је мађарски министар.

Сијерто сматра и да је садашња власт много урадила да српско друштво буде наклоњено ЕУ, и да то не треба одбацивати.

"Србија је заслужила да буде чланица Европске уније, Србију сутра треба да примимо. Требало је још јуче, али слободно можемо и сутра", нагласио је Сијарто.

Шеф мађарске дипломатије сматра да није фер од Европске уније да више тражи од кандидата него што може да им дâ.

"Тражимо од њих да ускладе своју политику са европском, а заузврат им не дајемо ништа. Да смо Србију јуче примили у Европску унију, сада усклађивање политике не би било уопште питање на дневном реду", рекао је Сијарто.

Наглашава и да ЕУ треба радикално да убрза приступне преговоре са кандидатима, како не би  изгубила Западни Балкан као Велику Британију, што би био још један историјски неуспех ЕУ.