Уз све веће притиске, економска сарадња пада у други план – Бриселу од грађана Србије оцена три

После 13 година од како је Србија предала захтев за чланство и више од осам година од отварања преговора, грађани Европској унији не дају оцену, ни одлична, ни врло добра, већ скромно, добра. Тројка је резултат на основу истраживања Института за европске послове.

"Уколико би референдум о приступању Србије ЕУ грађани би позитивно одговорили на том референдуму и Србија био постала чланица ЕУ. Међутим, истраживање које смо радили показује да је највећи број оних који се противе чланству у ЕУ. Када то повежемо са другим питањима, где се грађани информишу, видимо да грађани имају врло мало информација о ЕУ, докле је Србија стигла и да то очекују да добију од медија, Владе Србије, ЕУ, европских организција, али и самог парламента Србије", тврди Наим Лео Бешири из Института за европске послове.

Расположење грађана, међутим, прати стратешко опредељење земље; њих 60 одсто види корист од сарадње са Унијом, док 26,5 одсто сматра да Србија нема користи од сарадње с њом.

Статистички подаци јасно указују на то да су највећи спољнотрговински партнер Србије земље Европске уније, са више од 60 одсто.

"Сматрам да грађани Србије тек треба да чују и од власти и од цивилног друштва и од ЕУ које су предности и користи које ће добити учлањивањем у ЕУ. Да би до чланства дошло треба спровести реформе, али и да ЕУ понуди јасну перспективу чланства и можда чак и јасан датум", сматра Милена Лазаревић из Центра за европске политике.

Када се замору проширења и замору од придруживања додају ефекти рата у Украјини и притисци којима је Србија изложена – доминантна тема у односима Србије и Уније пресликава се на расположење мњења.

"Позиви земљама кандидатима да се усагласи са тим санкцијама, то је политички корак који је очигледно код нас непопуларан, чини ми се да у том сплету околности морамо тражити оне краткорочне ефекте који су изазвали овакве резултате. Грађани не виде непосредну перспективу и непосредне бољитке у вези са тим, лакше се препуштају оним негативним осећањима", објашњава Милан Игрутиновић из Института за европске студије.

Позитивним осећањима не доприноси ни пројекат Европске политичке заједнице који је најавио француски председник, намењен земљама које нису чланице, укључујући Западни Балкан.

"Мислим да је идеја о успостављању ове заједнице везана за потребу да се ове земље Источне Европе у што краћем периоду политички вежу за ЕУ с обзиром на то да знамо да процес приступања ЕУ чак и ако буде понуђен, може да потраје. Истовремено, мислим да је његова порука земљама Западног Балкана прилично јасна и недвосмислена, поновио је да је Западни Балкан увелико на путу ка чланству и да се тај пут треба наставити", каже Лазаревићева.

На том путу непријатељем у Европској унији 21,6 одсто испитаника сматра Хрватску, затим Велику Британију 20,5 одсто. Занимљиво је да је Немачка на трећем месту и као пријатељ и као непријатељ. Од суседних држава, сматрају да најбоје односе имамо са Мађарском и Босном и Херцеговином.