понедељак, 29.11.2021, 06:00 -> 06:05
Извор: РТС
Аутор: Светлана Вукмировић
Суђење Србима на КиМ – какву улогу имају докази и чињенице
Kосовски Апелациони суд недавно је потврдио пресуду којом је Зоран Ђокић осуђен на 12 година затвора због, како наводе, учешћа у нападима српских снага на албанске цивиле у Пећи 1999. године. Зоран Ђокић је годинама радио као дипломирани економиста за међународне организације и у два министарства у влади у Приштини и прошао све провере тако да о његовим злочинима нема ни говора, поручује породица Ђокић.
Породица Ђокић је из Пећи. Свој град и имовину су морали да напусте 1999. године, а уточиште су пронашли у Косовској Митровици. Осуђени Зоран није могао ни да наслути да може да дође у ситуацију да буде оптужен и осуђен за тешка кривична дела.
"Човек Албанац је рекао ми не тражимо овог Зорана, ми оног другога тражимо што је '61. годиште. И он им је оборио ову оптужницу, међутим то није ништа помогло. Они су после завршеног суђења накнадно довели три сведока. Двојица су сведочила, трећи није хтео, рекао је имам и ја децу - каже, нећу ово да сведочим. И осуде га дванаест година", испричао је за РТС Миодраг Ђокић, отац осуђеног Зорана Ђокића.
Најтеже им пада неправда која је нанета читавој породици. Малолетни синови и супруга остали су без ослонца.
"У свему овоме мени је највише жао њега, јер је 2. фебруара 2019. његов живот стао. Није овај Зоран Ђокић крив и грехота је и срамота да он плаћа нечије грехе", поручује његова сестра Јелена Ђокић.
Суђења Србима су учестала преко свих граница, јер током њих докази и чињенице не играју никакву улогу, тврде адвокати.
"Случај Зорана Ђокића је пример драстичног кршења права на правично суђење, драстичан случај осуде на дугогодишњу казну затвора човека чија кривица ни изблиза није доказана", каже Ђокићев адвокат Љубомир Пантовић.
"И Албанци још боље знају да су они невини, али их намерно не пуштају. Ја очекујем ту правду, правду Божју", рекао је Зоранов отац Миодраг.
Професор Правнoг факултетa Универзитетa у Приштини Душко Челић сматра да се, у овим случајевима, треба окренути Унмику.
"Оно што, чини ми се, ми можемо, а то је с обзиром да постоји формални мандат Унмика - да тражимо да се изврше надлежности Унмика када је реч о правосуђу, ако не у целини, онда барем у овим најтежим кривичним делима врате Унмику", објашењава проф. Челић.
Забрињава то што је у најави и нови закон о кривичном поступку, који предвиђа суђење у одсуству. То је додатни притисак на српско становништво, јер по досадашњем искуству свако може бити на мети косовског тужилаштва и то за злочин који није починио.
Коментари