Куртијеве игре и Додиков "повратак Дејтону" – како се то све уклапа у Хилов долазак

Аналитичар са Кембриџа Тимоти Лес каже да се драма на КиМ креће ка дуго очекиваном "тренутку истине", док истовремено Милорад Додик изговара да постоји седам земаља Европске уније које би признале евентуалну независност Републике Српске и са Јахорине поручује да Босну и Херцеговину треба вратити на фабричка подешавања.

Притом, Кристофер Хил, човек битне улоге кад се стварала оваква БиХ 1995. и овакво КиМ 1999. године кандидат је за следећег америчког амбасадора у Београду.

Професор Економског факултета и некадашњи амбасадор Србије у Вашингтону Иван Вујачић сматра да Тимоти Лес претерује, додајући да је "тренутак истине" још далеко уз бриселски дијалог и уз процес евроинтеграција региона.

"Вашингтон има највећи ауторитет у Приштини и може да утиче на косовске Албанце да се до неког договора дође". Са друге стране, подсетио је да од почетка века америчка политика према Балкану делује из другог плана и да ће се сада, са изузетком претходне администрације Доналда Трампа, таква пракса наставити.

Некадашњи потпредседник Владе и председник координационог тела за Косово и Метохију Небојша Човић каже да се премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти понаша изненађујуће агресивно и да таква политика није добила подршку Стејт департмента.

"Курти се понаша неурачунљиво, вукући неразумне потезе због наводног реципроцитета и борбе против криминала. Сматра да је оцену своје политике добио и на локалним изборима где у само 12 општина има свог кандидата у другом кругу. Њега штите поједине европске државе попут Норвешке, док су Американци приметили да Курти прави грешке, наводи Човић.

Да ли су фабричка подешавања повратак изворном Дејтону

Доцент на Факултету политичких наука Деспот Ковачевић каже да се и потези српског члана Председништва БиХ могу бити у склопу кампање за предстојеће пaрламентарне изборе као и да могу бити рефлекс лоших резултата на локалу где је изгубио своје традиционално упориште – Бањалуку.

Према његовим речима, новопостављени заменик помоћника америчког државног секретара за Западни Балкан Данијел Ескобар је био повезан са доласком Додика на власт 2006. године.

Додикову изјаву "о враћању на фабричка подешавања" види као повратак изворном Дејтону. РС је од 1995. губила овлашћења, али је створила озбиљан субејктивитет са којим може да иступа и у међународним оквирима, наглашава Ковачевић.

Иако је за Вујачића изненађење најава да се Хил из пензије враћа као нови амбасадор у Србији, подсећа да се председник САД Џозеф Бајден увек ослања на људе које добро познаје, наводећи пример Николаса Бернса (некадашњи амбасадор у Грчкој, каријерни дипломата у Стејт департменту и при НАТО-у) који је предложен за амбасадора у Кини.

Вујачић указује на чињеницу да постављање америчких амбасадора у неку земљу дугачак процес и да, између осталог, мора да се прође саслушање у Сенату.

"Његова номинација је објављена рано, тако да се Хилово званично постављење може очекивати до јесени", каже Вујачић.

Наглашава и да Хила од својих претходника битно разликује много веће искуство са регионом, него што су имали његови претходници. Може имати утицаја на креирање политике, додаје Вујачић, али треба истаћи да у Стејт департменту има још четири нивоа и изнад Данијела Ескобара.

Човић каже да се Хил можда враћа из пензије, али да зна шта је изворни Дејтон.

Сматра да су Дејтон највише кршили међународни званичници јер се нису према њему искрено поставили, намећући своја решења преко Високог представника.

Као ни Тимоти Лес, ни Ковачевић не искључује могућност оружаног сукоба на КиМ, додајући да се тренутна ситуација погоршава на штету српског народа. Слаже се са Човићем у ставу да највећа одговорност за стање у Бих и КиМ имају они који су гаранти Дејтонског и Бриселског споразума. 

На питање како види поруке некадашњег америчког амбасадора у Србији Мајкла Кирбија да Београд мора коначно да одлучи да ли ће бити Путинов пријатељ или истинска европска нација, Вујачић каже да то није ништа ново.

"Познато је да Вашингтон жели да коначним споразумом Београд призна Приштину и да заузврат добије чланство у ЕУ", констатује Вујачић.

Не очекује да Бајденова администрација појача своје присуство у региону. "Пре свега, амерички председник је окренут домаћим темама и Кини као главном спољном ривалу, а гледаће да изглади односе са ЕУ",  додаје Вујачић.

Човић на Кирбијеве речи одговара да "нам Косово није испало из џепа да можемо тек тако да га дајемо".

Ковачевић наглашава да у актуелном политичком тренутку треба обратити пажњу и на нову немачку владу нарочито ако ресор спољних послова добију Зелени који ће, сматра, вршити притисак на Београд на тему владавине права.