Македонија спрема одговор на протест Београда

Македонски одговор садржаће жељу власти у Скопљу да задржи добросуседске односе са Србијом, те јасну одредницу да "Македонија, управо из тих разлога, није признала независност Косова."

Српско министарство иностраних послова прошло седмице уручило је званичан протест македонском амбасадору у Београду Александру Василевском наводећи да почетак демаркације представља "флагрантно кршење међународних норми."

Скопље ће, међутим, у одговору Београду истаћи да је "Македонија чекала седам година да Србија почне демаркацију границе, али да се то није догодило јер Себија нема контролу над том границом", рекли су македонски званичници.

Постављањем граничног камена на тромеђи код места Шерупа, на Шар планини, почетком прошле седмице је и формално започела демаркација македонске северне границе према Косову, али се две стране још увек нису бавиле "спорним" делом границе, односно око 2.500 хектара земље која припада косовским Албанцима, али се у складу са договором који су поцетком 2001. године потписали тадашњи председници СР Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски, налази на територији Македоније.

Шеф македонске дипломатије Антонио Милошоски, раније, оценио је да почетак демаркације границе не значи да Македонија признаје независност Косова. "То питање није повезано са доношењем одлуке о признавању статуса Косова. То ће се размотрити посебно кад македонска влада процени да је дошло време за такву одлуку."

Власти у Београду, због оштрог отпора косовских Албанаца, нису укључене у нову рунду преговора о 150 километара границе, мада је македонски премијер Никола Груевски још раније најавио да је проблем, суштински, немогуће решити уколико се у процес не укључи Србија.

Након потписивања споразума о демаркацији између Београда и Скопља пре седам година, косовски Албанци али и њихови сународници у Македонији оштро су протестовали, упозоравајући тадашње македонске власти да ће се суочити са озбиљним проблемима, уколико споразум не буде одговарао њиховим интересима.

Убрзо после потписивања споразума, који је тада потврдила међународна заједница, у подраничном месту Танушевци, фебруара 2001. године избили су први сукоби између албанских побуњеника и македонских снага безбедности, који су месец дана касније прерасли у озбиљан обрачун, заустављен тек шест месеци касније уз посредовање НАТО, САД и Европске уније.

Повезане вести:

Србија протестује због границе према Косову

Демаркација не значи признање Косова

Почела демаркација границе између Косова и Македоније