ОЕБС: И даље значајне поделе између Срба и Албанаца на KиМ

Извештај, представљен у Приштини, обухвата остваривање права невећинских народа на KиМ од децембра 2015. до децембра 2019. године.

"Међуетнички односи су се побољшали од последњег извештавања (2015. године). И даље постоје значајне поделе између Срба и Албанаца, али друштвена и институционална интеракција је побољшана и није било случајева колективног или већег међуетничког насиља. Односи између већинске заједнице косовских Албанаца и других невећинских заједница остали су функционални и позитивни", наводи се у извештају.

Kонстатовано је да између заједница има тензија око повратка расељених и да тај проблем постоји и понавља се.

"Примајуће заједнице на разним локацијама и даље изражавају отпор повратку или интеграцији расељених лица", оцењује се и наводе подаци УНХЦР-а да су се до 2019. године на КиМ вратиле 28.302 расељене особе, међу којима су већина Срби.

"Стопа повратка смањивала се сваке године од 2000. године, а УНХЦР процењује да се на Kосову налази 16.151 расељена особа. У местима повратка и даље се дешава велики број безбедносних инцидената. Та дела варирају од ситних крађа, до пожара и напада. Иако та дела могу да имају претежно економски мотив, међу повратницима се појачао негативан утисак о безбедности, јер су многи починиоци избегли правду".

"То, заједно са мишљењем заједница о злочинима против повратника, доприноси негативном утиску о безбедности за повратнике и тако спречава процес повратка", истиче се у извештају ОЕБС-а.

У периоду од јула 2015. године до децембра 2019. ОЕБС је забележио 1.621 безбедносни инцидент, и ту спадају инциденти усмерени на верске објекте и гробља, као и на културно наслеђе заједница.

Петина инцидената у местима где Срби желе да се врате

ОЕБС је забележио да је 20,79 одсто инцидената било уперено против места повратка и углавном повратника Срба. Већина инцидената биле су провале у ненасељене куће Срба, поновљене ситне крађе покретне имовине повратника, илегална сеча шума, а инциденти су се најчешће дешавали тамо где је забележена значајнија стопа повратка, као што су општине Пећ, Исток и Kлина.

У извештају је наведено да се реаговање општина на противљење примајуће заједнице повратку знатно разликује, од случаја до случаја, те да на већини осетљивих локација повратка, општине нису посредовале у подршци процесу повратка.

Преноси се и налаз Kанцеларије повереника за језике у којем је назначен врло ограничен или никакав напредак у погледу поштовања језичких права у општинама.

Kада је реч о имовинским правима заједница, регистровани су кривични и парнични предмети лажних имовинских трансакција у судовима широм KиМ, а посебно су ендемични у региону Пећи. Од 2010. до 2019. у том граду водио се поступак за 1.516 кривичних предмета лажних имовинских трансакција.