Народни посланици усвојили четири закона из области енергетике

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић рекла је у начелној расправи да ти закони представљају прекретницу у енергетској политици Србије која се до сада базирала на коришћење енергије из термоелектрана и хидроелектрана.

Истакла је да ти закони подразумевају да се енергетска политика Србије убудуће базира на коришћењу обновљивих извора енергије и ефикасном коришћењу енергије.

Такође, Михајловићева је нагласила да би ти закони требало да допринесу климатски одрживом привредном развоју Србије, који, истиче, већ постоји у свету.

"Закони би требало да допринесу фунаменталним одлукама у областима енергетике и рударства, да направимо прекретницу у односу на енергетску политику из претходних деценија која се заснивала 65 одсто из термоелектрана и остатак из хидроелектрана", рекла је Михајловић.

Kаже да Србија до сада није водила рачуна о томе како се односи према енергетици, а када је реч о рударству да држава није водила рачуна да заштити минералне ресурсе и да их ефикасно користи.

"Ови закони омогућавају зелене инвестиције и зелену енергетику"

Михајловићева је истакла да ће ови закони омогућити зелене инвестиције и зелену енергетику.

"Желимо да поставимо темеље да енергетика буде покретач привредног развоја, да њено учешће не буде само пет одсто БДП-а, него да дође и до 10 одсто БДП-а", нагласила је Михајловићева.

Са овим законима, додаје она, Србија се усклађује са европским директивама из области заштите животне средине.

Нови закон о коришћењу обновљивих извора енергије, који се први пут доноси, требало би да омогући нове инвестиције у обновљиве изворе енергије и повећање учешћа обновљивих извора енергије у укупној производњи енергије.

Kао важна новина закона је веће укључивање грађана у енергетску транзицију уводењем института купца-произвођаца, тако да ће грађани моћи да постављањем соларних панела на крововима производе електричну енергију за своје потребе, тиме умање рачун за утрошену електричну енергију, а вишкове да пласирају у мрежу.

Законом се уводи забрана изградње хидроелектрана било ког типа и снаге у заштићеним подручјима.

Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије требало би да омогући остваривање уштеда енергије, сигурност снабдевања, смањење утицаја енергетског сектора на животну средину и климатске промене и да допринесе одрживом коришћењу природних и других ресурса.

Тим законом Србија се усклађује са новим директивама ЕУ у овој области.

Предвиђено оснивање Управе за финансирање и подстицање енегетске ефикасности

Новим решењима предвиђено је оснивање Управе за финансирање и подстицање енегетске ефикасности у саставу Министарству рударства и енергетике, која ће грађанима олакшати добијање субвенција за замену прозора, врата, изолације фасада и грејних система.

Субвенције Управе ће износити 25 одсто, колико ће финансирати и јединице локалне самоуправе, а предвиђено је учешће грађана у износу од 50 одсто.

Закон о енергетици омогућиће усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ, обезбедити сигурност испоруке и снабдевања енергијом и енергентима и увођење нових учесника на тржишту енергије.

Усвајањем овог закона и купци топлотне енергије имаће право на статус енергетски угроженог купца и умањење рачуна уколико испуне прописане критеријуме, као што већ имају купци електричне енергије и гаса из те категорије.

Уводи се електронско пословање у поступању Министарства (е-енергетика), што ће омогућити једноставније процедуре и брже издавање дозвола и сагласности.

Закон о рударству и геолошким истраживањима требало би да створе услове за ефикасније и одрживо управљање минералним и другим геолошким ресурсима Србије и повећање инвестиција у геолошка истраживања и рударство.

Потврђене минералне резерве у Србији су око 200 милијарди долара и један од циљева је да се ефикаснијим коришћењем рудног богатства повећа учешће рударског сектора у БДП-у са садашњих 1,9 одсто на 4-5 одсто у наредних пет година.