Комплексна процедура промене устава – од парламента до референдума

Промена највишег правног акта у области правосуђа најављивана је више пута – првобитни рок за измене био је крај 2017. Ипак, ревизијом Акционог плана за поглавље 23 реформа је одложена за средину 2018. године. 

Ни три године касније, Устав Србије није промењен. На промени је, ипак, каже председница Владе, континуирано рађено. Резултат тог рада – Предлог измене који је Влада усвојила у децембру прошле године. Четири месеца касније,  скупштинском Одбору за уставна питања представила га је ресорна министарка.

"Неопходно је изменити члан 172 Устава у погледу назива органа. Предвиђено је да назив Врховног касационог суда буде промењен и да гласи Врховни суд Србије. Предвиђено је да се промени и састав и начин избора чланова ВСС. Такође, овим амандманима предвиђено да се промени састав и начин избора чланова Државног већа тужилаца, који ће се убудуће звати Високи савет тужилаца", каже министарка правде Маја Поповић.

"То у овом тренутку уопште није предмет расправе. То су амандмани који ће доћи на ред ако усвојимо уопште ову иницијативу. Значи ми сада имамо само предлог за промену Устава", истиче председник Скупштине Србије Ивица Дачић. 

Каква је процедура 

А пут до измене Устава диктиран је строгим правилима – када иницијативу да се највиши правни акт промени подржи две трећине посланика, палицу преузима скупштински Одбор за уставна питања и законодавство. То тело треба да организује јавна слушања о предлогу акта, па тек да потом усагласи предлог.

Након тога, предлог би требало да се упути и Венецијанској комисији, а онда да о њему гласају парламентарци. Ако зелено светло дâ минимум 167 народних посланика, коначни суд о изменама дају грађани на референдуму.

"Оно што нас сада очекује јесте, прво, серија састанака и консултација са председницом Владе и председником Скупштине и са надлежним министарствима која су нам се ставила на располагање. После тога, конкретна ствар коју ћемо урадити јесте сачињавање агенде како бисмо оквирно могли да знамо колико ће то трајати и какве ће се јавне расправе бити", наводи Јелена Жарић Ковачевић, председница Одбора за уставна питања и законодавство.

Рок трајања процедуре ограничен је мандатом Парламента.

"Ако се референдум одржава у време кад су избори, у том моменту је распуштена Скупштина. То је немогуће. Значи измене Устава морају да се десе пре распуштања Скупштине, односно распуштање Скупштине је услов за одржавање ванредних парламентарних избора. То значи да ће промене Устава бити у овом сазиву до избора или ће се дешавати у неком другом сазиву. Не могу се преносити из једног сазива у други", истиче Ивица Дачић. 

Неће се мењати преамбула о КиМ 

Председник Скупштине напомиње да се предложене измене највишег правног акта односе искључиво на правосуђе, да други делови Устава неће бити мењани, па ни Преамбула којом се дефинише статус Косова и Метохије.

"Морамо ово истински радити због себе, свих наших грађана, владавине права у Србији и наше боље будућности, а онда је то свакако нешто што ће нас довести и до ЕУ. На располагању сам Народној скупштини за све што је даље потребно да урадимо у овој комплексној процедури, да бисмо постигли што је могуће шири друштвени консензус око уставних амандмана у правосуђу, а што ће обезбедити да су сви грађани пред судовима једнаки, али и да правда долази у разумном року", каже премијерка Ана Брнабић. 

Процедура измене Устава завршава се потврђивањем у Скупштини, дан после проглашења резултата референдума. До сада је тај правни акт промењен 11 пута, последњи пут 2006. године.