Завршен начелни претрес Предлога закона о социјалној карти, гласање у четвртак

На предложени закон нема поднетих амандмана, тако да неће бити расправе у појединостима.

Предлог закона о социјалној карти треба да омогући држави да утврди коме је помоћ потребна, као и праведнију расподелу средстава, а примена закона треба да почне од 1. марта 2022. године.

Посланици ће рад наставити у среду расправом о међународним споразумима.

На дневом реду је Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Kраљевине Лесото у области одбране и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Северне Македоније о сарадњу у области борбе против кријумчарења миграната.

Скупштина ће о Предлогу аутентичног тумачења одредбе члана 2. став 1. тачке 3. Закона о спречавању корупције, као и о Предлогу аутентичног тумачења одредбе члана 64. став 1. Закона о високом образовању расправљати у четвртак, када се очекује и гласање по свим тачкама дневног реда.

Кисић Тепавчевић: Праведнија расподела помоћи

Обраћајући се посланицима, ресорна министарка Дарија Кисић Тепавчевић је рекла да више стотина хиљада грађана користи права и услуге из области социјалне заштите, указујући да ће Закона о социјалној карти сада омогућити праведнију расподелу помоћи.

Указала је да се социјална помоћ користи по различитим основама и да постоји 25 различитих права из борачко-инвалидске заштите.

Истакла је да је из буџета за ову годину опредељено 106 млиијарди динара, што је, како каже, ипак ограничен новац који се распоређује на много корисника, па се самим тим мора водити рачуна о приоритетима.

"Да бисмо могли да водимо адекватну социјалну политику услов је да располажемо подацима о социјално-економском статус појединца и томе служе социјалне карте", рекла је Kисић Тепавчевићева у Скупштини Србије.

Додала је да се подаци о коришћењу права из области социјалне заштите налазе у различитим министарствима и органима јавне управе и да нису међусобно повезани, а да ће се сада успостављањем регистра објединити подаци и водити централна евиденција у електронском облику.

Kисић Тепавчевићева је објаснила да то неће бити регистар свих грађана, већ ће, како каже, обухватити оне особе које су већ корисници услуга социјалне заштите или су предали захтев и били одбијени.

Предлог закона о социјалној карти, који су јуче у начелу прихватили скупштински одбори за рад и уставна питања и законодавство, односи се на увођење интегрисаног система израде социјалних карата кроз повезивање великог броја различитих институција попут Пореске управе, Министарства унутрашњих послова и Kатастра непокретности.

На седницама парламентарних одбора у понедељак речено је да ће надлежни органи имати тачне податке о броју корисника социјалне заштите, као и мерама које су неопходне да се предузму у циљу задовољења потреба тих грађана.

Наведено је да ће се уједначити пракса код надлежних органа када је реч о давању помоћи, те се шаље и порука да су државни органи сервис грађана и да грађани нису "сакупљачи документације и курири".

Национална припадност није и неће бити основ за права

Министарка Дарија Kисић Тепавчевић изјавила је да национална припадност није, не сме и никада неће бити основ за укључивање, нити искључивање из било каквог права из области социјалне заштите.

Kисић Тепавчевић је у Скупштини Србије објаснила да је једно од спорних питања у социјалној карти, када је у питању заштита података, било и национална припадност.

"Али опет је потребно нагласити да тај податак не утиче на додељивање права", рекла је Kисић Тепавчевић одговарајући на излагање посланика Странке правде и помирења Муамера Зукорлића.

Зукорлић је казао да га радује што ће Закон о социјалној карти бити ефикасно средство у борби против корупције на пољу социјалне политике, јер су злоупотребе настајале због тога што није посотјао уређен информациони систем.

Указао је и на проблем који се тиче здравственог осигурања и права на дечји додатак ученика верских школа, јер је, како је објаснио, пре неколико година из Министарства просвете стигао допис у којем стоји да само ученици у школама које су званично регистроване код Министарства просвете имају сва ученичка права.

Kако је објаснио, верске школе се не региструју код Министарства просвете и оне свој легалитет обезбеђују преко Закона о црквама и верским заједницама.

Посланик Јединствене Србије Драган Марковић Палма питао је током расправе министарку да ли они који су вакцинисани или који су прележали корону и даље треба да носе маске.

"Што се тиче рада угоститељских радњи у Србији које сада раде до 20 часова, да видимо да ли може да им се продужи радно време до 23 сата, јер је то време када имају мало веће пазаре и да поштују све прописане епидемиолошке мере", питао је Марковић.

Министарка је одговорила да треба да се дође до 70 одсто вакцинисаних људи да би се спречило ширење болести.

"Што се тиче маски, препорука је да се оне и даље носе. Вакцине којима се грађани вакцинишу су ефикасне 90, па чак и 95 посто, али не и 100 посто. Постоји мањи број људи који јесте вакцинисан, али нема антитела. Тако да маске треба да се носе не због оних који су вакцинисани, већ због њихове околине, јер они могу да транзиторно носе вирус", рекла је Kисић Тепавчевић.

Посланици су на почетку искористили прилику да поставе питања представницима извршне власти и надлежним органима.