Скупштина усвојила сет пореских и царинских закона, ратификовано 7 споразума

Министар финансија Синиша Мали рекао је у начелној расправи да су порези на наслеђе и имовину и пренос апсолутних права извор прихода локалних самоуправа и да се са једне стране смањује оптерећење Пореске управе, а с друге се даје могућност општинама и градовима да максимизирају наплату пореза.

Скупштина је усвојила и измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији које се односе на поједностављење пореских поступака за оне који имају захтеве за повраћај и прекњижавање или више плаћеног или погрешно плаћеног пореза, као и захтеве за одлагање плаћања пореза.

Како је рекао, то ће убудуће моћи да се чини електронски преко портала Пореске управе.

Када је у питању Закон о државним административним таксама, укидају се и смањује доста такси како би се умањила оптерећења привреди.

Као најважнију промену у Царинском закону, Мали је навео померање рокова по питању застарелости царинског дуга, односно држави се даје дуже времена да реагује и заштити своје интересе.

Предложеним изменама и допунама Закона о царинској служби проширује се круг царинских службеника који су овласћени за покретање царинског прекршајног поступка.

"На тај начин сами поступци царињења, односно царинских прекршаја, биће бржи и ефикаснији", истакао је Мали.

Ратификовано седам споразума 

Посланици Скупштине Србије ратификовали су  седам споразума којима се обезбеђује око 700 милиона евра који ће бити усмерени на подршку у борби против ковида-19, затим за подизање енергетске ефикасности и за такозвану "зелену економију".

Министар финансија Синиша Мали је недавно прецизирао да се то односи на набавку медицинске опреме, изградњу лабораторија за тестирање, унапређење такозване зелене економије и рад на изградњи водоводне и канализационе мреже у 60 локалних самоуправа.

Споразум између Србије и Међународне банке за обнову и развој вредан је 92 милионе евра и њиме се обезбеђују средства за набавку додатне медицинске опрему, радиће се на обуци медицинских радника, за изградњу регионалних ковид лабораторија у КЦВ у Новом Саду и у Крагујевцу.

Када је реч о закону о потврђивању Споразума о зајму између Банке за развој Савета Европе и Србије, тај зајам се, рекао је Мали, користи за финансирање јавног сектора, тачније како би се покрили увећани трошкови за набавку лекова и медицинске опреме.

Вредност споразума је око 200 милиона евра и може се користити до краја ове године и следеће године.

Споразум о зајму између Банке за развој Савета Европе и Србије у вредности од 44,5 милиона евра обухвата унапређење ефикасности у 28 зграда, рекао је Мали и додао да је са истом банком направљен споразум којим ће се обезбедити средства да се у 60 општина унапреди канализациона и водоводна мрежа.

Према његовим речима, то се уклапа и у програм Србија 2020-2025. године и да се већ наредне године креће у изградњу недостајуће канализационе и водоводне мреже и фабрика за пречишћавање отпадних вода у преко 70 локалних самоуправа, а вредност споразума је 300 милиона евра.

"Већ у буџету за 2021.годину имамо обезбеђених преко три милијарде евра да у наредних пет година за 70 локалних самоуправа завршимо недостајућу водоводну и канализациону мрежу", поручио је Мали.

Посланици су ратификовали и споразум о зајму између Немачке развојне банке и Србије за пројекат рехабилитације система даљинског грејања у вредности од 30 милиона евра, као и споразум са истом банком вредности 20 милиона евра за санацију између 50 и 60 објеката јавне намене широм земље.

Мали је навео да се Законом о регулисању јавног дуга по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је седиште на територији Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ повећава ефикансост и смањује број чланова комисије са 11 на 5.