Брнабић у Скупштини: Нећемо штедети ни новац ни политичке везе како бисмо дошли до вакцина

"У буџету за 2021. предвидели смо комплетно решавање депоније у Пријепољу", казала је Брнабић у скупштини одговарајући на питање посланика СДПС Муамера Бачевца који је указао потребу решавање проблема загађења у одређеним градовима који су нарочито угрожени у зимском периоду.

Брнабић је рекла да је нова министарка за заштитну животне средине Ирена Вујовић решавање депонија поставила за један од приоритета.

"Развили смо план и буџетирали, затворићемо депонију Стањевине и возиће се ђубре на санитарну депонију вероватно у Прибој и направићемо једну трансфер станицу у Новој Вароши, док не проширимо санитарну деопнију у Ужицу. Буџетирали смо и за проширење санитарне депоније у Ужицу", навела је Брнабић.

Решавање депоније у Пријепољу ће бити симобличан почетак решавања више од 3.500 оваквих депонија широм Србије, поручила је премијерка.

Казала је да ће се постарати и да се што пре уради гасовод Александровац - Копаоник - Нови Пазар - Тутин.

Посланик Бачевац је рекао да смо земља која највећи део енергије добија сагоревањем угаља и фосилних горива, због чега наш фокус треба да буде на пречишћавању дима из термоелектрана и топлана.

Казао је да у центру Новог Пазара има топлана на мазут, због чега је тај град веома загађен зими и позвао Министарство енергетике и владу да се убрза пројекат изградње гасовода од Александровца до Тутина.

Бачевац је истакао да је циљ СДПС да се решавају свакодневних проблеми људи.

"Није упитно да је питање идентитета важно, али градимо га сами. У црти мојег идентитета је можда најважније што сам лекар, код неког другог је можда најважнија верска припадност. Политика СДПС-а је, што је можда најтежи политички пут, борба за грађане - гасификацију, решавање депонија и слично. Поред Новог Пазара и Ваљево и Бор су градови који се боре са тим проблемом загађења које је велико нарочито у зимском периоду.

Додаје да га радује да је са новом министарском заштите животне средине дошла и нова енергија, и то што ће у Пријепољу бити решена та "еколошка бомба".

"Нико неће бежати од одговорности, када све прође"

Премијерка је навела да нико у систему не бежи од одговорности у вези са борбом против коронавируса, као ни од личне одговорности, али сматра да је треба тражити када прође изузетно тешка ситуација и када Србија изађе као победник, а уверена је да ће се то догодити.

Брнабић је тако одговорила у Скупштини Србије на питање посланика Странке правде и помирења Муамера Зукорлића о томе шта ће Влада Србије предузети по питању одговорности за стање у којем се нашао Нови Пазар.

Она је казала да је ситуација у Рашкој области заиста била изузетно тешка посебно током јула и августа, наводећи да је држава учинила све да пружи додатну помоћ и подршку болници у Новом Пазару, али и становницима Новог пазара, Тутина и Сјенице.

"Мислим да смо у датим околностима урадили најбољи могући посао", истакла је Брнабић.

Она је подсетила да је као председница Владе Србије заједно са министром здравља Златибором Лончаром посетила Нови Пазар, а да је пре тога и председник Србије Александар Вучић однео додатну заштитну опрему, респираторе и све што је потребно да се здравствени радници успешно боре против корона вируса.

Према њеним речима, нико у систему не бежи од одговорности, па ни у овим најтежим тренуцима од Другог светског рата.

"Ту смо и да поднесемо личну одговорност шта и како смо радили, али мислим да свачија одговорност треба да се тражи када све ово буде иза нас и када изађемо као победници, а знам да хоћемо", поручила је премијерка.

"Надлежни органи треба да раде свој посао" 

Она је истакла да надлежни органи треба да раде свој посао, али је позвала и да сви заједно наставимо заједничку борбу.

Брнабић је казала да може да гарантује да је свако у влади и ресорном министарству дао све од себе да грађани буду збринути и додала да је Србија била међу малобројним земљама која је могла увек да збрине заражене и да обезбеди довољно лекова и респиратора, и да се не искључују они који имају мање шансе због оних који имају веће шансе да преживе.

Каже да је поносна због те борбе и да она и даље траје, да је сада теже него икада и да ће бити тешко док не дође вакцина, а Србија ће, како каже, бити међу оним земљама које ће међу првима добити вакцину.

"Нећемо штедети ни новац ни политичке везе да дођемо до вакцине и до оздрављења", поручила је Брнабић.

Каже да нико у свету не зна са чиме се суочава када се говори о вирусу, али понавља, да ће се, када прође све, видети како је балансирано између здравља и економије и шта је све урађено.

"Свако позивање на личну одговорност сада не би било објективно и то не би изашло на добро", оценила је она.

Приметила је и да "они који су прекинули аплауз лекарима лупањем", јер су уведене рестриктивније мере сада критикују зато што нису рестриктивније и што се тобоже закаснило са мерама.

"Ако постоји једна позитивна ствар, то је да је свако показао право лице и колико су важни или не животи људи у односу на политичке поене. Треба да разговарамо када се све ово заврши, да погледамо шта смо урадили, како смо прошли и да видимо ко је радио добро, а ко лоше", рекла је Брнабић.

Зукорлић је навео и да је охрабрен због најављене борбе против организованог криминала, међутим, питао је Брнабић, да ли је тачно да се за хапшења у Новом Пазару знало још крајем прошле године и да се чекало да прођу избори.

Премијерка је то одбацила као лажну вест.

"Србија се поноси подршком коју даје националним мањинама" 

Брнабићева је изјавила у парламенту да се поноси подршком коју Србија даље националним мањинама, иако Срби у земљама региона немају такав третман, и истакла да је само Националном савету албанске националне мањине у претходних шест година дала подршку од више од милион евра.

Одговарајући на изјаве посланика Шаипа Kамберија да је истицање албанских симбола у Србији забрањено и жалећи се на однос државе према Албанцима, она је одговорила да је Србија отворено друштво и да представници мањина у њој уживају велика права.

Навела је да поред подршке Националном савету албанске мањине, у последњих шест година у износу од милиона евра, држава, каже, даје подршку и ученицима и студентима у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, као и преко Министарства културе и информисања за културне програме, медије и инормисање на језику националних мањина.

Ту новчану помоћ за младе, економију и малим и средњим предузећима, додаје Брнабићева, Влада Србије даје кроз Kоординационо тело за Прешево, Бујановац и Медвеђу.

Истакла је да се тренутно у Бујановцу спроводи програм доделе бесповратних средстава за мала и средња предузећа у износу од 30 милиона динара, док је у последњих осам година држава за ту врсту подршке предузећима у те три општине издвојила више од 300 милиона динара.

Брнабићева је навела и да држава даје стипендије за школску 2019/2020. годину, коју је, каже, добило 300 ученика, а држава је за то издвојила 16,2 милиона динара.

Уз то, наводи, пет генерација студената из тих општина добија стипендије за студирање на факултетима у Новом Саду.

Од 2009. године, истиче, ђаци прваци из Бујановца, Медвеђе и Прешева добијају школски прибор и ранчеве.

Током ковид кризе, наводи Брнабићева, у Бујановцу је запослен 21 здравствени радник, а у Прешеву 25.

Истакла је да је званично коришћење 11 различитих језика дозвољено у 42 локалне самоуправе, као и да више од 44.000 ученика похађа школу на једном од осам језика националних мањина.

"Чини ми се да национални савети и националне мањине имају у Влади Србије доброг партнера који је увек био отворен да их саслуша и увек ће слушати проблеме са којима се мањине сусрећу", рекла је Брнабићева.

Истиче да би била јако срећна да такав положај имају Срби у земљама региона, да могу да уче на српском језику и да добијају новац од влада тих држава да би сачували културу, традицију и писмо.

"Нисмо закаснили ни са једном мером"

Премијерка Србије Ана Брнабић оценила је данас да се није закаснило са увођењем ниједне мере против ширења вируса корона и навела да сматра да се до сада успело у проналажењу баланса између здравствене заштите и свакодневног живота људи и одржања привреде.

"Мислим да нисмо закаснили ни с једном мером. Ситуација је комплексна, па је комплексна", казала је Брнабићева на седници Скупштине Србије и додала да би ситуација била иста и да су раније уведене мере, што се може видети из примера других земаља које су имале раније и много рестриктивније мере, па ипак, нажалост, имају катастрофалне бројеве.

Она је у делу седнице на којем чланови владе одговарају на посланичка питања, казала да је вирус такав у ово доба године и подсетила да су сви у Kризном штабу од почетка говорили да ће јесен и зима бити изузетне тешке.

"Kао премијерка и неко ко води Kризни штаб увек сам се трудила и трудим се да нађем најбољу могућу меру између епидемиолошких мера, живота и економије. Другачије би било да вирус није био присутан читаве године, ми смо се у марту борили изузетно рестриктивним мерама, али онда видите да ни људи не могу то да издрже, а тек привреда не може да издржи", казала је Брнабићева.

Премијерка је навела да су се трудили да неке привредне субјекте оставе отворене да раде, оне за које сматрају да не постоји нарочити епидемиолошки ризик, и то управо из разлога што неки људи од тога живе и хране своје породице.

У том смислу, рекла је да је једна од препорука стручног дела Kризног штаба била да се у 17.00 затворе и сви салони лепоте.

"Шта би радили ти људи који држе те салоне, од чега би живели, да ли је то место које је нарочито ризично, да ли има разлике да ли идете тамо у 15.00 или у 19.00. Није то исто као кафићи и ресторани, борила сам се колико год сам могла и ако сам погрешила, нећу се либити да признам и преузмем личну одговорност за то", навела је премијерка.

Истиче да се трудила да се размишља и о животима људи и њихових породица, како да одрже своје послове, поготову мале фирме, како да прехране своју децу и то зато што је немогуће да им се из буџета помогне док се паралелно бори са вирусом корона за шта се одваја велики новац.

Чомић: Недавно сам започела разговоре са саветима националних мањина 

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић рекла је да је недавно започела разговоре са саветима националних мањина.

Kаже да се на том састанку разговарало о измени и допуни закона о саветима националних мањина, измени и допуни закона о попису становништва, како се употребљава службени језик, писмо и симболи...

Најавила је да ће до 15. децембра бити још један такав састанак и позвала све националне мањине да укажу на своје проблеме како би се њихов положај у друштву још више унапредио.

"Србија гарантује права мањинама и има обавезу да слуша мањине", закључила је Чомић.

Мали: Потребно одрживо решење за пензије пољопривредника

Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је да се ради на проналажењу системског решења за пољопривреднике, односно за плаћање пензијско-инвалидског осигурања пољопривредних произвођача, за враћање дугова који им представљају велики проблем, као и да ће се са предлогом решења пред јавност изаћи највероватније у првом кварталу следеће године.

Мали је тако у Скупштини Србије одговорио на питање посланика Арпада Фремонда који је испред посланичке групе Савеза војвођанских Мађара, питао када ће тај проблем бити решен и навео да је потребно проблем решити и тако да буде сразмеран приходима пољопривредних произвођача.

Министар је указао да пензије пољопривредних произвођача представљају можда и највећи проблем, односно доприноси пољопривредника, као и огроман дуг који се, према његовим речима, мери у маилијардама евра.

"Пробани су и разни репрограми, али све су то били покушаји који нису давали системско решење. Ми сада радимо на системском решењу, желимо да нађемо меру да сви пољопривредни произвођачи могу да плаћају порезе и доприносе управо сразмерно приходима које остварују, а који су везани за величину парцеле коју обрађују", казао је Мали на седници Скупштине у делу у којем посланици постављају питања члановима Владе.

Према његовим речима, са решењем овог проблема се неће излазити у јавност док се не провери са стручном јавношћу како се не би направила грешка.

Мали истиче да не желе ни он, а ни министар пољопривреде Бранислав Недимовић, да направе грешку и предложе решење које ће морати да за годину,-две дана да се мења.

Указао је на то да упркос пандемији вируса корона и ПИО фонд и РФЗО ће бити у суфициту, односно неће имати губитке услед смањених доприноса.

"Ти системи су на стабилном постољу, али решење за пољопривреднике мора да се нађе и од теме не бежимо, решићемо је", казао је Мали и истакао да након буџета и још двадесетак важних закона, његов приоритет ће бити управо изналажење решења за пензије и дугове пољопривредника, које ће бити фер и одрживо.

Фремонд је казао да поред доношења новог закона за посланике СВМ важно да се омогући репрограм у следећој години и да би било добро да траје најмање годину дана.

"Важно је и да кроз репрограм омогућимо оним пољопривредницима који желе и могу да плате главницу одмах то и учине ако су у стању и да им се отпишу камате", казао је Фремонд и навео да проблем представља и Пореска управа која је онима који су ушли у репрограм ставила хипотеку на пољопривредну земљиште, па оно не може да се прода, препише, као и да постоји проблем непризнавања уплата.

Министар је приметио да је посланик набројао неколико проблема које треба решити и казао да су то проблеми који су се нагомилавали годинама.

"То је изазов за све нас, али потпуно ћемо посвећено приступити том проблему", казао је Мали и замолио све да када причају о Пореској управи буду пуни разумевања јер ти људи раде само свој посао и није им једноставно, а они ће бити део свеобухватног решења.

Истакао је да се такав проблем не може парцијално решавати, већ да се мора пронаћи свеобухватно решење које ће бити одрживо наредних неколико деценија.