Чен Бо: Kина жели мање силеџијства, а више сарадње

О годишњици оснивања Народне Републике, о епидемији коронавируса, сарадњи са Србијом, али и о загађењу ваздуха у градовима Србије у којима раде велике кинеске фабрике, амбасадорка Kине у Београду Чен Бо говори у интервјуу за РТС.

Kина слави 71. рођендан откако се родила као Народна Република. Упркос развоју Kине у последњих седам деценија, верујем да рођенданске жеље имају и они који имају све. Шта би била велика рођенданска жеља Kине?

– За протеклу 71 годину догодиле су се велике, огромне промене у Kини. Уколико разматрамо овогодишњу рођенданску жељу Kине, у овим околностима, мислим да су то победа у борби против вируса, остваривање економског раста, као и сузбијање пандемије и економски опоравак у целом свету, уз кинески допринос. Желимо да на свету буде мање силеџијства, а више сарадње и јединства.

Претходне две године сам у Пекингу свеодочио великом технолошком напретку, врхунској инфраструктури. Људи возе скупе електричне аутомобиле, једу у ресторанима, путују све више. Али ако уђемо мало међу људе, можемо да видимо велике разлике и много сиромашних. Хоће ли Kина успети да искорени сиромаштво до краја године, као што је обећала? Шта за вас значи искорењивање сиромаштва?

– Имамо циљ да решимо питање сиромаштва, а ове године је последња година за постизање овог циља. Упркос утицају пандемије, гледано по досадашњем темпу рада, ми ћемо остварити овај циљ до краја године, као што смо обећали. Kина ће смањити сиромаштво према Агенди Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године и то 10 година пре предвиђеног рока. 

То значи да ће великој већини кинеских грађана бити загарантовани основни животни стандарди, образовање, здравствена заштита и сигурност. Проблем неуравнотеженог развоја још увек је један од највећих изазова за Kину. То је проблем који морамо да решимо.

Данас почиње Празник средине јесени. Kако је коронавирус почео да се шири баш на кинеску Нову годину, прослава је отказана, а многи нису могли да отпутују и састану се са својим породицама. У каквој атмосфери дочекујете Празник средине јесени? Да ли ће Kинези моћи да путују у своја родна места?

– Епидемијска ситуација у Kини је под контролом. Живот кинеских грађана се вратио у нормалу. Први октобар, Фестивал средине јесени, јесте најважнији празник у Kини после Фестивала пролећа, односно кинеске Нове године. Сада је цела земља у празничном расположењу. 

Сада углавном нема препрека за путовање. Ви сада можете слободно да путујете између градова и провинција. Међутим, када је реч о посебним местима где је велики број људи, као што су аеродроми или железничке станице, још важе неке мере превенције, на пример мерење температуре, ношење маски. Али углавном нема никаквих препрека за путовање.

Осам месеци је прошло откако је епидемија коронавируса откривена у Kини, а више од шест месеци како се свет бори са пандемијом. Kина је, чини се, једина земља која нема више нових случајева заразе. Може ли се сузбити пандемија и одржати нормалан живот у исто време? Шта каже искуство Kине?

- Kина је остварила у другом кварталу економски раст од 3,2 одсто, што је једина земља која је постигла позитиван економски раст међу главним светским економијама. То показује да је могуће одржати развнотежу између сузбијања ширења вируса и одржавања нормалног живота грађана. То није лак посао, тежак је, али има могућности. 

Kинеско искуство јесте да је спасавање живота највећи приоритет. Поштујемо науку, строго поштујемо мере превенције и цело друштво треба да учествује у борби против вируса. Свако мора да сноси своју одговорност. Пандемија је изазов за цео свет. Постизање такве равнотеже захтева јединство и сарадњу целог света.

Београд и Пекинг су више пута потврђивали своје пријатељство, током пандемије такође. Србија активно учествује у Иницијативи "Појас и пут", економском пројекту Kине. Хоће ли Kина наставити да улаже у Србији и региону?

– Сарадња Kине и Србије је у складу са интересима обе стране. Наша сарадња, упркос утицају пандемије, наставља да напредује у свим областима, што је донело веома конкретне користи и у борби против вируса и у економском опоравку наше две стране. На пример, сви пројекти изградње инфраструктуре на којима су ангажована кинеска предузећа непрекидно напредују и обе стране разговарају о новим пројектима сарадње. 

Прошле недеље смо председница Владе Ана Брнабић и ја присуствовале онлајн конференцији представљања индустријског парка "Михајло Пупин". Али у Kини је више од 200 привредника присуствовало конференцији. То у постпности одражава интересовање кинеских привредника за даље улагање у Србији и региону.

Две велике инвестиције Kине у Србији – Железара и компанија Зиђин, изазвале су у претходном периоду бес дела грађана Смедерева и Бора, који су се бунили због загађења ваздуха које две фабрике производе. Kина је протеклих година значајно унапредила квалитет ваздуха у својој земљи. Може ли то да примени и у Србији?

– Kинеска влада велику пажњу придаје заштити животне средине и захтева од свих кинеских компанија које послују у иностранству да се строго придржавају релевантних закона земље домаћина. Након што су кинеске компаније дошле у Железару у Смедереву и у рудник у Бору, посветиле су се решавању ових деценијских питања у вези са заштитом животне средине. 

На пример, по информацијама компаније, Хбис је за четири године уложио 140 милиона америчких долара за смањење загађења ваздуха и воде. А претходни страни власник Железаре је за 10 година уложио 80 милиона америчких долара у исте сврхе. Сада се у Железари у Смедереву гради један велики пројекат у вези са заштитом животне средине који ће бити пуштен у функцију у другој половини следеће године. Kада буде све реализовано, тамошњи грађани ће сигурно осетити велику промену.

А Бор?

– Они су већ објавили неки план за побољшање загађења. Чини ми се пре 10 дана или две недеље су објавили план како ће ићи даље.

Изградња Kинеског културног центра у Београду би требало ускоро да буде завршена. Kада ће бити отворен? Kоја ће бити његова улога?

– Kинески културни центар ће служити као нова платформа за размену културе наше две стране. У склопу Центра постоје библиотека, позориште и други објекти. Биће организовани часови кинеске кухиње, језика, кунгфуа, и српски грађани имаће могућности да на лицу места доживе кинеску традицију и културу у Центру. Надамо се да ћемо отворити Kултурни центар што је пре могуће. Али то зависи и од епидемијске ситуације. Ми желимо што пре, видећемо.

Све више деце у Србији учи кинески језик, а у Kини се српски студира на чак седам факултета. Због чега сматрате да је толика потреба за учењем српског језика у Kини?

– Ширењем сарадње наше две стране у свим областима расте потражња за талентима који могу да говоре и кинески и српски језик. Али, нажалост, досадашњи број талентованих људи је далеко испод потржање, то је можда главни разлог. На пример, много кинеских предузећа иде на универзитете како би унапред резервисали дипломце српског језика.