Добија ли Србија на Сретење нови историјски документ – декларацију о неутралности

Пре дванаест година српски парламентарци подржали су Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Србије. Војна неутралност могла би да буде на дневном реду Скупштине и 2020, у форми Декларације.

"Верујем да би једна врста потврде унутрашње и спољне политике за коју мислим да је изазвала поштовање целог света, да би то могли да урадимо због будућих генерација. Ми се те политике држимо, али је важно када потврдите један курс и када тај курс потврдите онда вас и други посматрају на тај начин. Мени је белгијска премијерка рекла, ви сте постали познати по независној политици, ја сам на то поносан", рекао је председник Србије Александар Вучић. 

Председница Владе потврђује – иницијатива председника Републике разматрна је и на недавној седници Савета за националну безбедност.

"Мислим да треба још једном, у тренутку када се суочавамо заиста са разним притисцима споља, са разних страна, да потврдимо грађанима Србије још једном нашу неутралност нашу пре свега војну неутралност и да се то никако неће доводити у питање", истакла је премијерка Ана Брнабић. 

Декларацију о политичкој независности и војној неутралности, дипломате читају као потврду актуелне политике и већинског опредељења у земљи.

"У последње време се појављује потреба да ми тај политички став до краја истакнемо и видели смо у свим овим појавама којима смо сведоци били – то је била порука српске стране, то опредељење би било добро да се верификује и на спољном плану али мислим да ће Србија и у својој спољној активности управо ту декларацију настојати да афирмише. Ми већ имамо потврду утолико што чланице НАТО-а не оспоравају војну неутралност Србије, што је Србија јасно дала до знања, да није ни за НАТО ни за ОДКБ , да не прави разлику", каже дипломата Зоран Миливојевић. 

И ка Западу и ка Истоку, кажу аналитичари, иде иста порука – Србија не мења курс неутралности. У фебруару би, сматрају, могла и да стави тачку на преиспитивања – чврст став или куповина времена.

"Резолуција и декларација су сличног карактера, то су изјаве које су обавезујуће али тек са натполовичном парламентарном већином, њих нека нова већина може да измени. Мислим да декларација има смисла ако се у њој нађе нешто ново а ново би могло да буде обећање садашње парламентарне већине, ако се у догледно време буде мењао Устав, неутралност ће постати уставна категорија, јер само уставна неутралност је права неутралност све друге су једна врста најаве неутралности", наводи политички аналитичар Драгољуб Анђелковић. 

А 30 одсто грађана се у најновијем истраживању изјашњава да Србија треба да буде војно и политички неутрална. Док 37 процената подржава идеју да Србија од будућих безбедносних изазова треба да се заштити ближом сарадњом са Кином и Русијом.