Тас: Панцир у Србији, да ли следи С-400

Војни коментатор Виктор Литовкин напомиње да су у Батајници поред руских система постављени и српски ракетни систем ПВО "нева- М1Т" и "куб-М".

Литовкин у анализи наводи да пребацивање руских система у Србију пре свега говори о изузетно високој маневарској способности руских оружаних снага коју су оне више пута показале на различитим оперативно-стратешким вежбама у самој Русији.

"И прво у историји пребацивање два ПВО у иностранство такође много говори стручњацима о могућностима наше војске", каже Литовкин и додаје да говори о тим вежбама.

Подсећа да је у Србију на вежбу стигао систем С-400, "млађи брат" С-300 система који је Србија толико чекала 1999. године уочи агресије НАТО, мада сада може само да се нагађа да ли би испорука "тријумфа" спречила да Србија буде бомбардована.

"У Србији се и сада сећају да се тадашње руско руководство није одлучило на тако отворени, очигледан антиамерички и анти-НАТО корак у знак подршке Београду", каже Литовкин, додајући да допремање система С-400, много моћнијег и ефикаснијег од С-300, греје срца многих Срба јер говори о томе да је Русија била и биће увек најпоузданији пријатељ Србије.

Новинар рекапитулира из чега се састоји војна вежба и подсећа да се заједничке војне вежбе Русије и Србије не одржавају први пут, односно да се од 2014. године одржавају сваке године како на територији Русије тако и на територији Србије.

"Словенски штит" се састоји из две етапе – прва је била у септембру у Астрахану.

Иначе, руско Министарство одбране саопштило је да су српски официри прошли интензивну обуку како би самостално могли да изводе задатке на руским ПВО системима.

"Тако да у другој етапи, у домовини, могу да покажу све што су научили у Русији", наводи се у тексту.

За сада нема званичне информације о томе да ли ће Србија у скорије време купити С-400 "тријумф" или не, наводи Литовкин.

"Кажу да постоји ред. Систем је испоручен Кини, Турској, сада је на реду Индија, воде се разговори са Саудијском Арабијом, затим можда са Египтом. Србија је вероватно, судећи по томе што су њени официри прошли обуку, део приоритета. Нећемо нагађати, али не треба губити из вида ту чињеницу да Москва у сваком тренутку може да пребаци Београду једну или две дивизије система 'тријумф'", наводи коментатор.

"Логично да 'панцир' иде у комплету са С-400"

При томе, треба имати у виду да је логично да испорука С-400 треба да иде у комплету са системом "панцир С1", наводи Литовкин и напомиње да су на полигону код Москве они заједно.

Зашто, пита се Литовкин и подсећа на недавни "громогласан" неуспех америчког система "патриот РАС-3" који је бранио ваздушно пространство, али и нафтна постројења, Саудијске Арабије и који није изашао на крај са беспилотним летелицама Хута приликом напада на Сауди Арамко.

Систем "панцир" распоређен у руској бази Хмејмим у Сирији није успела да пробије ниједна терористичка беспилотна летелица, наводи аутор.

Слање дивизије С-400 заједно са дивизијом "Панцир С-1" на Балкан може да говори о томе да је одлука да Београд купи "тријумф" већ донета.

Постоје информације према којима то што су Срби купили "панцир" значи да ће потом доћи ред и на "тријумф".

"Питање је да ли ће Србија за то имати новца. Дивизија тог система кошта минимум 500 милиона долара, а читав буџет Министарства одбране Србије је 910 милиона", наводи се у тексту.

Подсећа се које је оружје и опрему Србија до сада добила од Русије и додаје да треба претпоставити да ће две земље и за набавку С-400 наћи неку варијанту која ће бити прихватљива свима.

И то не само за Београд и Москву, већ и за произвођача тог система "Алмаз-Антеј", додаје Литовкин.

Умеће српских ракеташа приликом обарања Ф-117 

"За сада је Београд добио 'панцир'. Заједно са системима С-125 'нева', 'куб-М', 'стрела 10', 'Стрела-2' и 'игла' уз авионе 'миг-29', поуздано ће шитити ваздушно пространство изнад Србије", истиче коментатор агенције Тас и наглашава умешност српких војника показану и приликом обарања "невидљивог" авиона Ф-117 1999. године.

У тексту се, такође, подсећа да су Србија, као и Белорусија, Јерменија и неке друге земље учеснице програма НАТО-а "Партнерство за мир" иако немају намеру да постану чланице Алијансе.

"То је препрека њеним тежњама за чланством у ЕУ, али Србија не мења своју принципијелну оријентацију на међународној сцени, подржава пријатељске, чак братске односе са Русијом и није се придружила санкцијама против Русије", истиче се у тексту.

Аутор цитира министра одбране Александра Вулина да се каже да у политици нема љубави већ само интереса, али да у српско-руским односима ту има нешто више од интереса.

Према Вулиновим речима, Србија и Русија никада нису биле на супротстављеним странама, већ увек на правој, исправној страни.

Чини се да постављени системи "тријимф", "панцир", "нева" и "куб" у центру Балкана, у ваздушном простору земље окружене чланицама НАТО-а – сведочи управо о томе, закључио је аутор.