Одаловић: Подела имовине при крају, Србији пада велики терет са леђа

Вељко Одаловић, који је представник Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ, који се састао после седам година, пре десетак дана у Београду и при томе донео низ конкретних одлука, најављује нови састанак крајем фебруара идуће године у Сарајеву.

Одаловић верује да ће се привести крају посао који је деценијама оптерећивао пре свега Србију. 

"Види се пут и излазак из те шуме, више немамо непознаница", рекао је Одаловић за Танјуг.

Он каже да је преостало да се донесу још неке одлуке, попут физичке поделе четири велика комплекса која нису могла бити предмет расподеле, а то су Бразилија, Адис Абеба, Њу Делхи и Москва.

Кад је реч о Москви, до краја године ће представници земаља сукцесора у руској престоницина лицу места разговарати и разменити идеје о могућим модалитетима поделе објекта или неким другим предлозима.

Он каже да је Србија заитнересована да, ако земљиште не буде предмет промета, објекат остане Србији јер она има стратешки интерес за ту земљу, а то би било компензовано осталим сукцесорима.

За Бразилију је, наводи, постигнут договор о физичкој деоби, а Србији ће припасти централни резиденцијални део са хектар укупне површине.

Експертски тимови треба да направе предлог физичке поделе објекта у Њу Делхију и очекује се да Србији припадне око 1.000 квадрата пословног простора и око један хектар површине земљишта.

Предмет расподеле су објекти у Кипру, Букурешту, Софији... 

Међу објектима који ће бити предмет расподеле су објекти у Кипру, Букурешту, Софији...

Проблем је Адис Абеба, где су етиопске власти обавестиле Србију да објекат није наш и да морамо да га напустимо, а Одаловић наводи да тај објекат не припада Србији него је предмет сукцесије и право на њега полажу све стране.

Он наводи да у поступку разјашњења статуса, између осталих и објекти у Копенхагену и Варшави.

Власти данске престонице обавестиле су Србију да 2025. године истиче уговор о дугорочном коришћењу и да наша земља, уколико жели да настави закуп на још 25 година, мора да уплати још 2,622 милиона евра.

"Са министарством финасија смо у фази усаглашавања, да видимо шта је стварни економски итнерес, да ли сачувати тај објекат, који опет неће бити наше власништво него ћемо га користити у наредних 35 или 50 гидина, у зависности од модела који изабремо", наводи Одаловић.

Слична ситуација је и у Варшави, где треба уплатити 3,275 милиона евра уколико Србија жели да користи објекат.

"Свим земљама је понуда стављена на сто. Сукцесори нису вољни да се накнадно изјашњавају о ова два објекта, тако да ћемо сачекати", наводи Одаловић.

Одговор и одлука сукцесора

Каже да се појавила и имовина која није била евидентирана, у Драчу и Тирани, те стан у Лондону, као и да су сукцесори тражили да се реши питање статуса десетак станова војнихпредставништава.

Он наводи да широм света у Африци, Азији, Латинској Америци и неким другим земљама постоје објекти који чекају одговор и одлуку сукцесора, а Србија широм света плаћа 15 до 20 локалаца који одржавају дипломатска представништва у некој земљи, али и чувају их.

"У Африци је сигурно још 15-так објеката који чекају наш договор и одлуку", каже он.

Реч је, објашњава, о огромним комплексима који су остали Србији у рукама и да наша држава на појединим местима, на простору од пар хиљада квадрата, има само два или три човека који то одржавају.

"Тамо је наша застава, тамо се организују пријеми, састанци, не можемо да пустимо да то пропада, а не можемо с друге стране ни ништа озбиљније да инвестирамо. Пре пар година сам дао иницијативу да генерални конзулат Србије у Њујорку преместимо у зграду Мисије, било је простора, али су нам локалне власти одбиле захтев са образложењем да не можемо ништа да улажемо јер простор није наш. А то би било 13.000 до 14.000 долара уштеде месечно", објашњава Одаловић.

Али после састанка у Београду, ситуација је много јаснија, каже Одаловић.

Србији су припали објекти у Франкфурту, Женеви и резиденција у Харареу у Зимбабвеу, а завршена је подела објеката у Анкари, између Србије и БиХ и у Атини, између Србије и Северне Македоније.

"Отишао сам са представником БиХ у Анкару, констатовали смо да ми можемо да предамо објекат БиХ одмах и да прекинемо агонију плаћања скоро 11.000 долара месечно за објекат који нам апсолутно није био неопходан за функционисање. У међувремену смо завршили разграничење, измирили кориговане обавезе у односу на оно што је босанска страна тражила и од старе резиденције направили једну од најбољих зграда амбасаде у мрежи", рекао је Одаловић.

Кад је реч о Атини, објекат је подељен између Србије и Северне Македоније, што раније из више разлога није могло да буде реализовано.

Одаловић каже да је одлуком из 2006. предвиђена заједничка продаја пет објеката који нису могли бити предмет договора и поделе, и то резиденцијални стан и мисија у Њујорку, амбасада у Токију и амбасаде у Бону и Берну, а да су сада продата три - у Њујорку, Токију и Бону.

"Решили смо питање резиденције уз услов да се Србији оно што је она издвајала на име закупа од 1992. године, кад је стан био закључан, врати и да јој припадајући део средстава буде исплаћен, тако да је та ствар за нас веома успешна. Скоро седам милиона евра смо добили од стана у Њујорку", навео је Одаловић.

Шта је све продато 

Продат је објекат у Токију од чега је у буџет дошло 5,8 милиона евра, а од објекта у Бону је добијено око 1,7 милиона евра.

"Остала су два објекта која су у поступку, то је мисија у Њујорку, где постоје одређене понуде, али нисмо у пуној мери се усагласили око тога и остао је Берн, као још један објекат за који су заинтересоване неке земље", навео је Одаловић.

Упитан каква је судбина слика и уметничких дела из дипломатских представништава Југославије, Одаловић каже да постоји посебна комисија која се бави тим питањем у оквиру мешовитог комитета.

"Коме објекат припадне, ту одлази и слика. Тамо где су заједнички објекти или се продају, слике се измештају и предмет су посебне поделе. Први критеријум је земља аутора, јер су то махом слике аутора из наших држава", рекао је Одаловић.

Каже и да Интерпол води истрагу о око 50 уметничких дела која нису пронађена.