Интервју: Алекса Ђилас

Гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у, социолог, историчар и публициста Алекса Ђилас рекао је да се пре тачно 11 година у Србију вратио из емиграције, да се повремено плашио, али да није одустајао од својих идеја.

(Снимак "Сведока" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије) 

"Била је недеља, када сам се после 11 година емиграције, што у Лондону, што у Сједињеним Државама, вратио у Београд. Постао сам емигрант тако што сам 1980. године почео да пишем за 'Нашу реч', српски демократски месечник чији је уредник био Десимир Тошић, а нападали су га тадашњи познати партијски функционери-Стане Доланц, режимски новинари, чак и заменик републичког секретара за унутрашње послове Обрен Ђорђевић".

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића да ли се плашио повратка, Ђилас је рекао да је било повременог страха, али да није одустајао.

"Људи заборављају, а тешко је и признати. Повремено сам се плашио. Плашила се и британска полиција, они су ми нудили заштиту, да полицајац живи са мном у стану. Али када сам дошао, нисам осећао страх, био сам веома узбуђен", рекао је Ђилас.

Говорећи о годинама у емиграцији, Ђилас, који је био и стручни научни сарадник на Харварду, истиче да је имао два живота, али да је једна од пресудних ствари које су пратиле његов повратак и реченица његовог оца Милована да "владе и режими долазе и одлазе, а трају народи и домовине".

"Та реченица добро сажима моје тадашње осећаје. Имао сам два живота, један научног радника, јер од Харварда нема бољег места ако волите научни рад, али и живот човека који је емигрант, који се залаже за демократију, правну државу, и те моје активности су се преплитале.

Ђилас је рекао и да би био недоследан према себи да се није вратио и да је остао на Западу. "Главни разлог што сам се вратио јесте што је овде тада било веома лоше", рекао је Ђилас.

Дисиденти увек у мањини

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића има ли данас дисидената, Ђилас је рекао да та реч данас има сасвим другачије значење.

"То је данас друго значење, сама реч се односи на неког ко се супротставља законски утврђеном мишљењу, било у партији, или у рецимо некој црквеној организацији. Тај израз је добио једно специфично значење".

То значи, према речима Ђиласа "дугогодишњу борбу за људска прва, реформе, грађанско друштво, демократију, независно судство, али у земљи. У суштини, ви само трпите силу и увек постоји озбиљна могућност да будете ухапшени".

"Када је мој отац био у затвору, живели смо увек у једној нервној напрегнутости. Сада са отварањем архива, рецимо Брозових, све се то може видети, ти захтеви за хапшењем, претећи коментари и планови његовог моралног уништења. Дисидент може бити религиозан, али не и фанатик и не бори се за утопијску идеју, али је идеја у том тренутном поретку увек само далека будућност. Дисиденти су увек у мањини, не теже власти и немају организацију.

Према речима Ђиласа, судбине дисидената су биле различите после пада комунизма, али су у први план избили екстремисти.

"Тако је морало да буде, било је то екстремно време које су стварали екстремни људи, али које је и само стварало екстремне људе, идеје и идеологије. Већина њих које знам нису желели власт, као ни мој отац. Али то је штета за наше друштво, то што они нису били центар политичког живота, да покушају рецимо помирење Хрвата и Срба. А имали су и ауторитет ван граница државе. Рат је међутим долазио, и то је их је гурнуло у страну".

Распад Југославије страшан пораз Европе

Што се тиче распада Југославије, Ђилас каже да "Југославија није била вештачки створена држава, да су о њеној судбини одлучивали односи Београда и Загреба, да су у њој људи делили језик, сарађивали у култури и привреди, имали у себи жељу за југословенством".

Али, према његовим речима, ту је постојала и она "друга, шовинистичка страна свега.и природа федералног система.

"Ја сам за демократију, али тај систем није био лош јер је чувао идентитете и омогућавао комуникацију. Била је Југославија оно што ће можда бити будућност Европе. Мислим да ће историја показати да је то био страшан пораз Европе, у доба рушења многих зидова подстакнуто је разарање једне такве заједнице", рекао је Ђилас.

"Ја се не љутим што се негативно коментарише када кажем да сам Југословен, јер кажем и да сам и Црногорац и Србин, мени се то не искључује међусобно. То је мој стари идентитет, и ја нећу да оставим своју прву љубав".

Што се тиче обележавања 60. година од ослобођења Београда у Другом светском рату, и посете руског председника Медведева, Ђилас је рекао да је "жалосно што неко са краја света мора да нас подсети на те жртве и на партизански покрет и бројност Срба у тим ратним годинама".

"Совјети нам јесу помогли тенковима и артиљеријом, али сада имате једну тенденцију код младих да Партизани нису били добри Срби, а то је нетачно. Узмимо Црногорце, они су посебни, али то јесте део српског народа. Италија је хтрела да обнови њихову државност, и ту су комунисти ослободили Црну Гору, па је то светла тачка српске историје".

Новокомпоновани четници прихватили барјак екстремизма

О четничко-партизанским споровима, који и данас трају, Ђилас каже да је почетком 80-тих у 'Нашој речи' направљено помирење. Четнички покрет је ипак био хетероген, каже Ђилас, и додаје да су вероватно и самом Дражи Михајловићу биле као идеје стране поделе међу Србима и екстремни шовинизам.

"Новокомпоновани четници, донедавно шефови партијских комитета прихватили су барјак екстремног четништва и деле српско друштво не само политички него и територијално", рекао је Алекса Ђилас.

На питање смета ли му говор мржње више него раније, Ђилас је рекао да "смо ми емотивни и темпераментни, често бољи у делима него у речима, изгрдимо па помогнемо. Тај наш менталитет је симпатичан. Није трагично ако надвладају емоције, али јесте ако то постане навика. Мање замерам гађање ципелом у парламенту, него недостатак извињења и одбрану инцидената. Против тога треба бити. Парламентаризам је нежна биљка".

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића да ли распад Југославије још увек траје, Ђилас истиче да "тај распад још увек није готов, а био је толико крвав. Та агонија предуго траје, јер Југославија умире двадесет година, и то значи да је постојала нека дубока унутрашња логика у тој држави. Ситуација у Босни није решена, Косово је пред МСП, ни то није разрешено, још увек се надамо. Постоји проблем Санџака, Војводине, албанских подручја у Србији, а онда и Македонија. То је нови невидљиви зид између Албанаца и Македонаца".

Што се тиче Косова, и "сакупљање малих поена", Ђилас каже да "та прича није завршена".

"Да смо то покушали пре 20 година можда би више добили. Сада су нам карте у рукама много слабије", рекао је Ђилас и упозорио да свакако треба правити компромисе када прилика постоји.

Велика Албанија донекле већ постоји

Што се тиче односа са Албанијом, и Ђиласовог ранијег упозоравања на стварање Велике албаније, он каже да таква творевина донекле већ постоји.

"Сада ме мучи као питање да ли се ствара једна или две Велике Албаније. Као државу, Албанију дели река Шкумба која се улива у Јадранско море. Северно и јужно од ње живе две различите етничке групе и два различита дијалекта. На једној страни имате Приштину као јак град, која је богата и образована, са кадровима које је Југославија урадила и тај северни део који тежи Косову и Приштини, а са друге питање да ли ће они као главни град прихватити Тирану, и види ли их Тирана као своје, има ли снаге да свој државни апарат прошири тамо. Албанија је за нас битна држава, а ми о њима мало знамо као о народу. Рецимо, волео бих да РТС има дописника тамо, да прати догађаје, културу, штампу, политичке дебате. Имамо народ на који ја гледам као на будућегсавезника.

Укидање виза за грађане Србије Ђилас позитивно оцењује, али понавља ранији став да ће Србија пред "вратима Европе" бити још тридесетак година. Важно је да људи нису стигматизовани, оценио је Ђилас.

"Надам се да сам погрешио, биће то спор и дуг процес, а путовање је важно јер нас тера на позитивне промене. Ја сам еврокритичар, али и потпуно за Европу, јер за нас нема другог пута. Устав Европе се променио, криза је актуелна, мале земље немају толико права као и раније, али Европа је нама важна и за реформе и за статус у међународној заједници. Али и пред нама самима".

"Ми смо један оклеветан народ, и о нама су речене најстрашније ствари, али Европа не припада никоме, ни Ангели Меркел, ни новинарима, ни историчарима који о нама лоше пишу, ни Брауну, ни Саркозију, они су ту, али она постоји и постојаће вековима, јер има једну врло необичну судбину. Дала је огроман допринос култури, цивилизацији, науци, али је и била поприште најстрашнијих сукоба. Тога европљани нису довољно свесни. Шта год ружно рекли о нама, рекли су једни о другима то исто. Не треба да будемо песимисти, али ни да се дуримо. Морамо се критикама рационално супротставити. Важно је мирно, упорно и достојанствено кретање ка Европи".

Не можемо очекивати подршку САД

О ставу званичног Београда да Србија има четири стуба спољне политике-ЕУ, Кину, Русију и САД, Ђилас каже да то изгледа упрошћено и поједностављено.

"Јесмо ли ми икога питали да ли хоће да буде стуб наше спољне политике. То су велика ограничења, јер рецимо боље економске односе немамо ни са ким другим, него са Европом. Ни Кина ни Русија не траже војне савезе, али ни ми то нећемо, то би опет биле нове поделе. Грешка је што Индија није поменута, где нам је рецимо због језика лакше да комуницирамо, а то је највећа демократија на свету, и највећа мултиетничка земља".

"Не можемо очекивати никакву подршку од САД, и то траје двадесетак година, бомбардовање, питање Косова, обучавање хрватских трупа, кампање...Ја волим Америку, али не и њену спољну политику. И нама све то не иде у прилог", оцењује Ђилас односе са Сједињеним Америчким Државама. Препоручио бих да се што даље држимо од Америке, нарочито када је у питању могућа војна сарадња.

"Обама води два рата, са Талибанима и са Вашингтоном који му се одупире у здравству, екологији, политици на Блиском истоку. Признао бих му да је побољшао политку према Русији".

Муслиманска традиција и европски стандарди

Што се тиче "уклапања муслиманске популације у евро стандарде, што доводи до затегнутости у Европи, Ђилас каже да је то тешко питање.

"Бројни муслимани у Европи имају право гласа, и то ће утицати на њихове политичаре да их више подржавају на нашим просторима. Ја бих рецимо био за реинтеграцију БиХ, али ако би кренула одоздо и била спонтана. Међутим, ово немуслиманско јавно мњење имаће много више разумевања за наше дилеме, ако их и само има. Са те тачке гледишта потребна је велика стрпљивост".

"Алија Изетбеговић, који је био прихваћен као лидер муслимана, 1970. године је написао брошуру за исламизацију муслимана где критикује Турску зато што је секуларна, национална држава, и да је док је била муслиманска била светска сила. Критикује и Арапске државе. Сада се види да је он наслутио те трендове, јер је Ислам као политичка снага данас много јачи", оцењује Алекса Ђилас.

О могућем путу Србије ка двопартијском систему, Ђилас мисли да ће надвладати умерене снаге. "Мислим да је двопартијски систем бољи јер бирачи имају јаснију слику. Унајмљују и отпуштају Владу.

На питање о покојном патријарху Павлу, и утисцима са његове сахране, Ђилас каже да је "сахрана била лепа као и патријархов живот".

"Много се пише о њему, али многе особине су недостижне, не само нама, обичним људима, него и свешетницима и владикама. Ми морамо томе тежити, и испитивати себе изнова. Опчињен сам том његовом сумњом, и то је највеће наслеђе које нам је он оставио".

Ђилас закључује да и даље остаје "ангажовани посматрач", који не намерава да се бави политиком.