МСП смењује трећину амбасадора, траже се "права решења"

Ове године је 180 година од успостављања модерне српске дипломатијe – у тим годинама званичне ставове Београда заступали су, на пример, Иво Андрић, Јован Дучић, Милан Ракић, Милош Црњански. Са временима, дипломате се нису само мењале, већ су и недостајале.

"Обичај је да кажемо најскупља је дипломатија која не ради. Да ли је и какав је случај са данашњом нашом дипломатијом у то се не би упуштао, али је несумљиво израз ово одсуство договарајућег дипломатског представништва у разним деловима света, очигледно је израз својеврсне кризе наше диплoматије и положаја у коме се налази", каже Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије при УН.

Да нешто у систему не штима можда указује и предложена смена амбасадора у Француској – случајно или не долази после његовог сукоба са директором Српског културног центра у Паризу Радославом Павловићем. Рајко Ристић један је од трећине који ће, како се најављује, бити замењени. 

"Да један број земаља у којима у овом тренутку немамо амбасадоре, тренутно је то пет земаља, да што пре попунимо, да неке амбасадоре којима је истекао четворогодишњи мандат, а остали су на функцији да обављају послове, да једноставно неке именујемо, неке заменимо", објашњава Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова.

Надлежни се позивају на компликовану и дугу процедуру – од избора амбасадора, преко указакоји потписује председник, до агремана.

"Сада се указује потреба за једним можда мало јачим, да кажем условно, гасом, јер просто људи који су већ четири, пет година, неки улазе и у шесту годину су неко ко апсолутно обавља своје послове квалитетно и ту немамо ми дилема, али у сваком случају размишљамо о томе да у кући и из куће што је могуће више и професионалаца, али и јавних личности", наглашава Одаловић.

Иако се дипломатија променила, нису и пожељне особине највиших дипломатских представника.

"Општа култура и образовање, разуме се ниво интелигенције и спремности личности да брани интересе, да има осећај за одбрану интереса своје земље и промоцију политике, а онда разуме се стручно образовање, одговарајуће квалификације, познавање језика", истиче Јевремовић.

Искусне дипломате тврде – када нема амбасадора, нема ни пријема представника државе на ваљаном нивоу! Са друге стране, Министарство спољних послова уверава да Србија у тим државама није била на губитку, јер су послове покривали амбасадори из других земаља. Чак и у највећој дипломатској борби која се тренутно води.