Шта је све Србија учинила за "своје" Хрвате?

Готово сви од укупно 24 захтева хрватске националне мањине у Србији је испуњен или је њихова реализација при крају, саопштио је председник Александар Вучић, подвлачећи црту испод обавеза које је наша земља преузела Суботичком декларацијом, документом који су он и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић потписали у јуну 2016. године.

Урадили смо много тога и много чиме би могла да се дичи хрватска председница шта је постигнуто после наших разговора по питању права Хрвата у Србији, рекао је Вучић.

Таксативно, то значи:

- за потребе рада и реализације програма Хрватског просветног друштва "Јелачић" Град Нови Сад издваја 800.000 у 2018. години

- управо се решава обнова оштећеног моста у шуми Шмагуц, на каналу ДТД у Моноштору, тачније - тендер је у току и процес иде по плану

- по питању учествовања Хрвата у процесима одлучивања договорено је да покрајинска влада ангажује до четири особе за рад у покрајинским секретаријатима; остало је да Хрватско национално веће и ДСХВ припреме биографије и одреде ко ће бити делегиран за рад у покрајинским органима

- договорено је веће укључење Хрвата у полицију Србије, посебно на подручјима где Хрвати живе; такође се чека њихов предлог

- потписан је споразум за избор лектора, што је хрватској мањини било веома важно, за Универзитет у Новом Саду на хрватском језику и процедура избора лектора је у току

- настављено је проширење мреже образовних профила у Средњој медицинској школи у Суботици и у основним школама у Жеднику и Сонти на хрватском језику и то у договору са Хрватским националним вијећем; средње школе су решене, а процедура за основне је у току

- дато је додатних 100.000 евра за решавања питања откупа и уређења родне куће Бана Јелачића у Петоварадину, на 500.000 евра, колико је већ дато

- решава се питање поврата Хрватског дома Хрватском културном центру "Сријем" из Сремске Митровице; пошто има имовинских проблема, држава Србија је понудила за један евро закуп на 50 година, али, пошто представници Хрвата хоће власништво - то се сада решава

- договорено је успостављање дијалога са представњцима Католичке цркве у Суботици, а реч је о питању реституције, опорезивању имовине у Суботици и Бечеју; председник Србије је већ обавио неке разговоре, а позвао је, како је сам рекао, бискупе на састанак, па се и то решава

- договорена је обнова Дома културе у Таванкуту, пројекат је завршен, издата грађевинска дозвола, и обезбеђено 40 милиона динара, колико је потребно за радове

- доворено је да Влада Војводине буде покровитељ Дужијанце у 2018. години и то је подржала са два милиона динара

- договорено је да се започну разговори у вези са обележавањем места страдања Хрвата у Србији током 90-тих година прошлог века, чека се њихов предлог како би то могло да се уради

- договорено да се пружи подршка већ постојећој сарадњи између Хрватског националног већа и Српског народног већа, да би ми обезбедили додатни новац за активности хрватске мањине и то је реализовано

Председник Вучић је изнео у јавност и да је било постављено питање привођења на информативне разговоре представника хрватске заједнице од стране БИА, да је то проверавано и да су, по његовој оцени, постигнути значајни резултати.

Било је, како је пренео председник Србије, и других питања, од оних од егзистенцијалног значаја, која се тичу запошљавања људи из врха хрватске заједнице, што је такође већ реализовано.

"Имамо нова питања око бисте појединих католичких свештеника, која су спорна, јер Срби кажу да је реч о некоме ко је био проусташке оријентације из периода пре Другог светског рата. Хрвати сматрају другачије, гледамо како да то решавамо", рекао је Вучић и споменуо да има и других питања која су већ реализована, али о којима не би говорио.

Шест тачака Суботичке декларације 

Суботичка декларација о унапређењу односа и решавању отворених питања између Србије и Хрватске, коју су 20. јуна 2016. потписали тадашњи премијер Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, има шест тачака.

Прва се тиче унапређења билатералне заштите мањина - српске у Хрватској, и хрватске у Србији.

То би, како се наводи у декларацији, требало учинити на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији и Црној Гори потписаног 15. новембра 2004. у Београду, као и Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, коју је 10. новембра 1994. усвојио Савет Европе.

У другој тачки декларације наводи се да одмах треба приступити преговорима државних комисија о одређивању граничне линије између Србије и Хрватске, на основу међународног права.

У документу се наводи и да две државе немају никаквих територијалних захтева, те да су спремне да, у случају да билатерални преговори у разумном времену не успеју, свој територијални спор изнесу пред међународне правосудне институције.

Као трећа тачка је наведена сагласност да су и Србија и Хрватска спремне да убрзају примену Споразума о питањима сукцесије, потписаног 29. јуна 2001. године у Бечу.

Декларацијом се у четвртој тачки потврђује и да су обе државе сагласне да је потрага за несталим особама приоритетно хуманитарно питање и да ће уложити искрене и максималне напоре у тражењу несталих.

Обе државе свесне нових изазова пред Европом и светом, посебно међународног тероризма и светске мигрантске и избегличке кризе, наводи се у петој тачки декларације и додаје да су спремне да активно и координирано делују у борби против тероризма и избегличке кризе.

Последња, шеста тачка односи се на заједничке прекограничне пројекте, а наводи се да су обе државе спремне да активно делују у заједничким развојним и прекограничним пројектима ЕУ.

Вучић је тада подвукао да је кроз Декларацију показана жеља да се односи унапређују, што није питање само шест тачака које су у документу, а Грабар Китаровићева је рекла да се потписници декларације обавезују и да лично учине све што је у њиховој моћи како би се кренуло ка конкретном решавању отворених питања и како би се окренули ка будућности. 

Како ствари стоје, те како наводе представници Срба у Хрватској, као и политичари и активисти у Србији који се баве питањем положаја Срба у Хрватској - од те обавезе, бар када је реч о хрватској страни, није било готово ништа.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво