"Посета Рувена Ривлина Србији историјска, важна за обе земље"

Игор Гинзберг каже за Танјуг да су политички и економски односи две земље све бољи и да то потврђује и велики број израелских инвеститора у Србији.

Указао је и на историјат односа две земље који су, каже, пролазили кроз разне фазе после Другог светског рата.

Подсећа да је Израел признат о стране Уједињених нација 1948. године и да је тадашња Југославија била једна од првих земаља, после САД и СССР, која је признала проглашење државности Израела. 

"Уследио је период чланства СФРЈ у Покрету несврстаности у којем су биле скоро све арапске земље, па се Југославија прилагођавала томе због чега су односи са Израелом пролазили кроз кризне ситуације. Међутим, оно што се данас дешава може се сматрати најзначајнијим примером успона и побољшања односа Србије и Израела у сваком погледу", рекао је Гинзберг и изразио уверење да ће посета Ривлина унапредити сарадњу две земље.

Истакао је да именовање улице у Земуну по Теодору Херцлу, којем ће сутра присуствовати председници Србије и Израела, има огроман значај за јеврејску заједницу у Србију посебно јер је, каже, Херцл једна од највећих личности у новијој историји јеврејског народа.

"Он је био оснивач покрета чија је основна идеја да Јевреји живе у једној држави. Веома смо поносни што је Град Београд одлучио да у Земуну једна улица добије име по Херцлу и то у делу града где су живели и сахрањени његови баба и деда", нагласио је Гинзберг.

Како је навео, у Краљевини Југославији је до 1941. године живело више од 80.000 Јевреја, а после Другог светског рата остало их је око 15.000 од чега је 12.000 живело у Србији, док их је после исељавања у Израел остало између пет и шест хиљада.

"Реч је о малој, али изузетно значајној заједници за јеврејство уопште, али и за саму Србију, јер су Јевреји, иако у малом броју, ипак значајни по оном што дају култури, науци и уметности Србије", нагласио је председник СЈОС-а.

Осврнуо се и на тренутни положај јеврејске заједнице у Србији и истакао да је пре две године донет закон о помоћи јеврејској заједници у износу од близу милион евра годишње. 

"Србија је једна од првих земаља која је усвојила такав закон. Не можете новцем да квантификујете жртве које је поднео јеврејски народ, али можете да процените политичку вољу једне државе да се према својим могућностима укључи у помоћ јеврејској заједници", нагласио је Гинзберг.

Додао је да је тај закон омогућио финансијску независност јеврејске заједнице која је, како каже, раније углавном користила средства добијена од разних јеврејских организација у свету.