Дачић: Нису само реформе кључне за улазак у ЕУ

Ивица Дачић је, на састанку министара спољних послова у оквиру самита о Западном Балкану, који се одржава у Лондону, подвукао да за Европску унију реформе нису једина ствар на коју гледа.

"На пример, ми можемо бити најдемократскија земља на свету, али ако нисте напредовали у дијалогу са Приштином, нема напретка ни у преговорима са ЕУ. Имате случај Скопља и Атине, Македонија је могла у смислу реформи да ради шта хоће, али да нису решили питање имена, никада не би напредовали даље", рекао је Дачић.

Дачић је, стога, предложио да се унутар постојећих чланова Уније изврши анализа и провери колико су те државе стварно у складу са стандардима ЕУ.

Шеф српске дипломатије је указао да реформама управља ЕУ, кроз отварање и затварање поглавља, која, каже, такође има своје услове за отварање и затварање, и подсетио да Србија на тај начин тренутно преговара.

Имајући у виду шта се све говорило у протеклих двадесетак година, примећује Дачић, каже да је требало да Србија одавно буде део ЕУ.

"Свака власт, још од Горана Свилановића до мене, обећавала је да ће то бити ево баш сада за ову прилику", каже Дачић.

Сматра да су сви постали помало уморни и од реформи и од проширења, како земље у региону, тако и земље у ЕУ.

"Мислим да је, после изласка Велике Британије из ЕУ, једина нада и спас за ЕУ да Западни Балкан уђе", закључио је Дачић.

"Србија спремна да решава сва питања са регионом"

Србија је спремна да решава питање односа са Приштином, а исто тако је спремна да решава и сва отворена питања са другим земљама у окружењу, изјавио је министар Дачић.

Дачић је на састанку са представницима цивилног друштва у оквиру самита о Западном Балкану у Лондону казао да је потребно да се превазиђу политичке разлике, те да је немогуће у потпуности градити економске односе без решавања политичких проблема.

"Постоји много проблема из прошлости, али то је нешто што се не може исправити, може да се исправи само будућност. Ми смо спремни да решавамо питање односа са Приштином, исто тако спремни смо да решавамо отворена питања и са другим земљама у окружењу, поштујући интересе сваког народа и уважавајући међународно право", казао је Дачић.

Додао је да у том смислу свако треба да се стави у позицију оних других, како би сви боље разумели проблеме са којима се други суочавају.

Дачић је навео да се Србија радује проналажењу решења проблема везаног за име Македоније.

"Македонија је братска и пријатељска земља и радујемо се напретку свих других земаља у региону, јер шта год да ми мислимо једни о другима, ми не можемо да побегнемо од ситуације да смо сви ми браћа или сестре, да долазимо из исте земље, која се некада звала Југославија, осим Албаније, наравно", навео је Дачић.

"Какви су политичари, такви су и медији"

Говорећи о слободи медија у Србији, Дачић је казао да су медији слободни и додао да какви су политичари, такви су и медији.

"Генерално гледано, не треба пребацивати кривицу једни на друге. Што се мене тиче, моја порука за медије је: 'Пишите шта хоћете.' Моја порука је пишите шта хоћете, иначе бих вам рекао пазите шта пишете. Нека неко каже када је имао неки проблем са мном", казао је Дачић.

У разговору са представницима цивилног друштва, Дачић је истакао да треба одвојити политичку власт од онога што спада у цивилно друштво и НВО.

"Имао сам више пута прилике да људе из цивилног сектора укључујем у институције и они се када уђу у институције веома мешају у рад сектора из којег су дошли", казао је Дачић и додао да је власт велики изазов и да моћ може да повуче.

Навео је да се може утицати на различите врсте институција као што су институције које не спадају у класичне државне, али да нико никада неће бити у потпуности задовољан.

"Ипак, свако треба да ради свој посао и шта му је у опису надлежности", казао је Дачић.

"Циљ су европске вредности, а не формално чланство у ЕУ"

Министри спољних послова Западног Балкана поручили су на састанку да земље морају да се приближе стандардима ЕУ и да у потпуности усвоје европске вредности будући да од тога зависи успешан развој региона.

Шеф дипломатије Македоније Никола Димитров рекао је да је прво велико обећање актуелне македонске владе прошле године било да ће увести Македонију у Европу.

Како је рекао, крајњи циљ за Македонију није формално придружење ЕУ већ то да постане права европска земља са вредностима као што су слобода медија, независно судство, активно цивилно друштво, одговорни политичари...

"Треба да се фокусирамо и да спремно радимо на томе. У првој недељи наше владе одлучили смо да новац пореских обвезника не користимо у маркетиншке сврхе, после чега се медијско тржиште потпуно променило", казао је Димитров.

Он је оценио да за владавину права треба више времена и да не зависи искључиво од владе већ да је неопходно имати судије од интегритета, независно судство, парламент...

"За неке од тих ствари биће потребно време, али кључна је политичка воља и ми је имамо", поручио је македонски шеф дипломатије.

Димитров је истакао да без успешног региона, нема ни успешне Македоније.

"Оно што се дешава у Албанији утиче и на Македонију. Желимо велику и успешну Србију, али не 'велику Србију'", поиграо се Димитров речима и изазвао смех и аплауз присутних.

Он је компромисно решење око имена Македоније назначио великом приликом за регион и додао да треба подржавати добре вести.

Министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић казао је да, уколико желе да напредују, земље Западног Балкана морају да се приближе стандардима ЕУ и да у потпуности усвоје европске вредности.

"У Црној Гори имамо цивилна друштва и политичку дебату, верујем да тако и треба да буде, различита мишљења, погледи Владе, опозиције и осталих. У тим разговорима између владиних и невладиних организација проналазимо начин", рекао је Дармановић.

Он је рекао да је реч о двосмерном процесу јер, како је истакао, увек постоји неколико опција како за спровођење реформи тако и за проналажење стратегије за Западни Балкан.

Шанса за младе из региона 

Шансу у Лондонском самиту виде и млади из региона. Димитрије Јовићевић из регионалне канцеларије за сарадњу младих истакао је да је потребно да остане нешто конкретно после самита, а не само да се позову владе да направе боље услове за младе.

"Направимо план дијалога како бисмо се организовали у региону и да влада обећа да ће бити са младима за истим столом и да разговарамо о свим могућностима образовања и запослења", истакао је Јовићевић.

Млади су били критични, као и представници цивилног сектора, али стручњаци кажу да Берлински процес ипак даје резултате.

Горан Свилановић, генерални секретар за регионалну сарадњу, наводи да је договорена хармонизација политика када је у питању инвестирање, да су договорени принципи када је реч о признању диплома и принципи који се односе на роминг. 

Претходно је саопштено да ће Британија уложити десет милиона фунти за развој дигиталних вештина и запошљавање младих на Западном Балкану. И још милион фунти за решавање питања наслеђа из прошлости, укључујући идентификацију жртава ратова.

"С намером да помогнемо Западном Балкану, одушевљени смо што можемо да објавимо да ће Велика Британија инвестирати десет милиона фунти у дигитално образовање дечака и девојчица у више од четири и по хиљаде школа широм региона. То ће оспособити више од милион младих људи да унапређују економију. Драго нам је што видимо и да су многа питања из прошлости превазиђена", рекао је Алaн Данкан, британски министар за Европу.