Србија данас отвара поглавља 13 и 33, шта нам она доносе?

Од бар пет поглавља која је Србија спремила, отварају се два.

"Можда бисмо волели више, и мислим да је и требало више, али такав је процес, у ЕУ и државама чланицама се дешавају различите врсте политичких турбуленција, и неких, можда и неочекиваних дешавања. Сви треба да будемо позитивни, да гледамо у позитивну будућност", навела је министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

А у будућности, чека нас да у европску касу уплаћујемо, а не само повлачимо средства. Правила су исцртана у поглављу 33. Међу последњима се затвара, али нема опуштања.

"Србија као будућа земља чланица треба да изгради административне капацитете за обрачун, прикупљање, исплату и контролу ових средстава.  И ту ће бити највећи притисак на Министарству финансија", објашњава Иван Кнежевић из Европског покрета у Србији.

У касу Уније Србија ће уплаћивати из три извора: Из буџета, од царина на увоз робе, и дела доприноса прикупљених од пореза на додату вредност. Незванично, око 400 милиона евра, али двоструко више на располагању нам је из фондова Уније.

"Важно је нагласити да су давања фиксна и обавезна а док повлачење средстава из ЕУ зависи од способности администрације земље чланице да та средства практично искористи. Да припреми планове и пројекте и да их на адекватан начин спроведе на својој територији", рекао је Кнежевић.

Рибарство – једно од најконкурентнијих тржишта ЕУ 

Ако уредимо производњу, прераду рибе, делом и заштиту животне средине, поглавље 13, могло би да нам донесе срећу, кажу у Влади.

"Самим успостављањем структура и законодавног оквира, доћи ће до унапређења стандарда на самом тржишту и стварања услова за повећање прерађивачких капацитета Србије који ће бити конкурентни у моменту када се отвори велико, једно од најконкурентнијих тржишта ЕУ, а то је тржиште рибарства", каже председница Преговарачке групе за поглавље 13 Дарија Јањић Нишавић.

Остаје да се провери да ли су јегуље у кањону Увац риболовачка прича, с обзиром на то да су се Ужичани похвалили уловом те ретке рибе.

"Морамо само да направимо студију како бисмо доказали да на нашој територији не постоји та врста јегуље како не бисмо морали да извршимо заштиту те врсте, или, ако студија покаже да је има, мораћемо да покренемо процедуру да бисмо је заштитили као угрожену врсту", истакла је Јањић Нишавићева.

А да је лидерство у производњи рибе могуће и без мора, показују Мађари који знају како за то да узму гомилу новца из структурних фондова.