Истраживање: СНС-у у Београду 39,1 одсто – на републичким 53 одсто гласова

На локалним изборима за град Београд, коалиција Покрет слободних грађана – Народна странка – Драган Ђилас освојила би 15,6 одсто гласова, коалиција ДС – Нова странка – СДС 6,8, а Група грађана "Лука Максимовић" и СПС по 5,8 одсто гласова.

Ипак, директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић рекао је за Политику да се ради о могућим изборним листама, тако да су и добијени резултати само индикација стања, а не прецизна пројекција.

На изборе за Београд би, према истим подацима, изашло 51 одсто бирача, 30 одсто испитаника је рекло да неће, док је 19 одсто неодлучних.

Анкета спроведена крајем децембра на узорку од 1.200 испитаника показала је да би, да се сада одржавају ванредни парламентарни избори, СНС добио 53 одсто гласова, СПС – 10, ДС – 7, ПСГ – 5,7, СРС – 5,2, док Народна странка Вука Јеремића, Покрет Доста је било, Двери и СДПС не би прешли цензус.

Досадашњи рад Александра Вучића на функцији председника Србије, испитаници су оценили оценом 4,1, на скали од један до пет, а петогодишњи рад његовог претходника Томислава Николића је оцењен са 2,5.

"Десило му се (Николићу) слично што и Борису Тадићу када је сишао са власти", рекао је Пејић и додао да се позиција на таквим листама заузима на основу онога што раде, шта причају, колико се појављују у медијима и како пролазе на изборима.

У току протекле године, на 53 одсто испитаника најјачи утисак је оставио избор Александра Вучића за председника Србије, као и пресуда Ратку Младићу у Хашком трибуналу – 36 одсто, допремање шест "мигова" из Москве – 27 одсто, као и отварање нових поглавља у преговорима са ЕУ – 14 одсто.

Најјачи позитиван утисак на испитанике је оставио Александар Вучић – са 56 одсто освојених гласова, а најнегативнији Саша Јанковић са 16 одсто гласова.

У анкети је оцењиван и рад чланова Владе, па је тако рад премијерке Ане Брнабић оцењен са 3,1, на скали од 1 до 5.

Министри унутрашњих послова Небојша Стефановић, државне управе Бранко Ружић и спољних послова Ивица Дачић не заостају много за премијерком са просечном оценом 2,8.

Оценама између 2,5 и 2,7 испитаници су оценили рад министара Расима Љајића, Зоране Михајловић, Милана Кркобабића, Ненада Поповића и Златибора Лончара.

Испод 2,5 оцењени су министри Душан Вујовић, Алексанар Вулин, Јадранка Јоксимовић, Горан Кнежевић, Бранислав Недимовић, Горан Триван, Александар Антић, Нела Кубуровић, Вања Удовичић, Владан Вукосављевић, Славица Ђукић Дејановић и Зоран Ђорђевић.

Према испитаницима, једва прелазну оцену, 2,1 – добио је министар просвете Младен Шарчевић. 

"Неко је незадовољан радом Владе, неко очекује реконструкцију, неко да ће Александар Вучић расписати изборе. Влада по овим резултатима делује стабилно, али то не значи да нема већину или да је неко спреман да је руши. Једноставно, грађани из различитих разлога верују да неће изгурати баш цео мандат, а и моје мишљење се поклапа са њиховим", рекао је Пејић.

Сет питања о евроинтеграцијама показао је да су грађани постали песимистични о брзини и могућности учлањења Србије у ЕУ, односно 36 одсто испитаника сматра да ће Србија касније ући у ЕУ, 30 одсто да се то никада неће десити, а 21 одсто да ће се то десити до 2024. године.

Исто тако, 38 одсто анкетираних сматра да би Србија требало да буде члан ЕУ, 35 да не би требало, док 27 одсто нема став о томе.

Питање у анкети које се односило на то да ли ће Београд пристати да Косово добије столицу у УН показало је да 48 одсто грађана сматра да се то неће догодити, 21 одсто да хоће, док је 31 одсто рекло да нема став о томе.

На питање да ли су задовољни борбом против корупције, више од трећине испитаника, њих 36 одсто, рекло је да јесте делимично, 31 одсто да није, а 16 одсто да јесте.

Истраживање је спроведено у периоду од 15. до 25. децембра 2017. године.