Оставинска расправа Србије и Хрватске, да ли је могућ договор?

Оставинска расправа између некадашњих република чланица СФРЈ траје деценију и по. Државе су се поделиле, али не и имовина, приватна својина и стечена права, дипломатско-конзуларна представништва, културна добра, архива. Споразум о подели, сабран у шест анекса, углавном је остао на папиру. Шта ће променити Декларација коју су Хрватска и Србија потписале у понедељак?

Генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић каже да, после двадесетак година чекања да остваре своја права, појединци, предузећа, држава и њени фондови са правом потражују материјална или нематеријална добра која се налазе широм бивше Југославије.

"Наравно, и оно што се тиче војске, војне имовине и војних станова, да ће то добити на динамици, да ће се Хрватска понашати одговорније него до сада", очекује Одаловић.

А то, између осталог, значи да буде спроведен анекс Г који предвиђа враћање имовине у стање које је било 31. децембра 1990. године.

Хрватска је, у међувремену, уредбом из 1991. године, власништво над српском имовином пренела на државу.

То је укинуто 2002. године, али су за тих 11 година многе некретнине приватизоване или усељене. Најсложеније питање - имовина приватних лица.

Аналитичар из Хрватске Давор Ђенеро напомиње да је за Хрватску наспорније питање признавања станарских права.

"Хрватска позиција је да се анекс Г не може примењивати издвојено у односу на друге делове Бечке конвенције и друго да се он у односу на грађане не може примењивати непосредно него да се сваки случај мора решавати пред судовима", објашњава Ђенеро.

Представници држава сукцесора надлежни за архиве или такозвани анекс Д, договорили су се да конкуришу за средства ЕУ због дигитализације података.

У Србији је реч о око 250 милиона страница које сведоче о настанку и нестанку СФРЈ.

Србија неће одустати од намере да очува целовитост архивских фондова, јер папир, кажу, не може да се дели.

Директор Архива Југославије Миладин Милошевић каже да "филозофија" анекса Д иде против темељних принципа струке.

"Поједини чланови предвиђају физичку деобу. То ће бити најтеже питање које ћемо савладати. Ово што чува Архив Југославије, као културну баштину, је неко завештање прошлости за будућност", сматра Милошевић.

Раније процене српске Дирекције за имовину биле су да је у моменту раздвајања, имовина Србије у Хрватској вредела око 1,8 милијарди евра, а Хрватске у Србији око 800 милиона евра. Срби у Хрватској такође потражују најмање 85.000 кућа и станова.