Пољаци о живини, Летонци о рисовима, о чему ће Србија преговарати са ЕУ?

Како су Чеси у преговорима са Унијом заштитили производњу домаће шљивовице, зашто су Пољаци преговарали о кавезима за живину, а Летонци о лову на рисове и вукове? Шта би Србија из тога могла да научи? 

После отварања у Бриселу, рад се у тишини преместио у српску државну управу. Већ у фебруару је у Београду била делегација ЕУ на првој процени шта је испуњено од укупно пет мерила за затварање поглавља 32 о финансијској контроли.

"У принципу до 2018. би требало сва мерила да буду испуњена за затварање поглавља. Нека ћемо сигурно испунити и пре тога", каже државни секретар Министарства финансија Милован Филимоновић.

На сличном састанку у Бриселу, представници Србије и Европске комисије размењују информације о припремама за отварање поглавља 23 и 24, које се очекује у првој половини године. 

"То нису класични дипломатски преговори - једна страна с једне стране стола, друга с друге, имамо тему око које треба постићи компромис. Не, ово је дуготрајни процес и зато ће вам и све моје колеге ставити акценат на то да се највише преговара код куће", истиче шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић. 

Да се главна дебата не води у Бриселу, већ код куће, тврди и некадашњи главни преговарач Чешке са ЕУ Павел Теличка. Каже да је преговоре водио са деловима друштва који су се плашили промена, али често и са члановима сопствене владе.

Теличка каже да је било лако доћи до заједничке позиције кад министар или његово минстарство нису видели везу са својим интересима.

"Али оног момента кад би се појавио неки утицај на то, проевропски став је опадао", истиче Павел Теличка. 

У преговорима о чланству не преговара се о томе да ли ће и које европске стандарде земља кандидат усвојити, већ у ком року ће то учинити. У случају компликованих и скупих прилагођавања, могућ је договор о одлагању промена на одређени транзициони период. 

"Сећам се кафкијанске ситуације када је влада сатима расправљала о кавезима за пилиће и другу живину. Европска унија је увела нова правила о добробити животиња. Пољски произвођачи су тражили специјални период који би омогућио да задрже старе уместо да купују нове, веће кавезе", каже некадашњи главни преговарач Пољске са ЕУ Јан Трушчињски.

Пољаци су за пољопривреду тражили чак 55 транзиционих периода. Павел Теличка преговарао је о изузећу из европских правила о такси за алкохол за кућну производњу чешке шљивовице.

У Летонији су желeли да задрже традицију лова на вукове и рисове.

Осим заштите традиције, Србију чека избор транзиционих периода у компликованијим областима као што су животна средина и енергетика.

У међувремену рад на поглављу 32 увелико траје. Могу ли преговори са ЕУ да доведу до бољег коришћења јавног новца и мање злоупотреба? Грађани Србије знаће да оцене боље од бриселских бирократа.