Дачић и Рогозин против "милитаризације Балкана"

У Београду је завршен 14. српско-руски Међувладин комитет за трговину, економску и научнотехничку сарадњу, а након седнице у Палати Србија, копредседавајући Комитета Ивица Дачић и Дмитриј Рогозин су потписали Протокол о конференцији. Обраћајући се новинарима, званичници две земље су још једном указали на традиционално пријатељство српског и руског народа.

Дачић је захвалио руској влади на подршци Србији у очувању интегритета и у Унеску, те нагласио да Србија неће уводити санкције Русији.

Министар спољних послова је оценио да су економски односи две државе испод нивоа политичких односа и да могу да буду много бољи, иако је Русија међу највећим и најзначајнијим спољнотрговинским партнерима Србије.

"Ми желимо да достигнемо циљ да, у наредним годинама, наша робна размена буде већа од четири милијарде долара", рекао је Дачић.

Дмитриј Рогозин је нагласио да је, у последњих десет месеци 2015. године, билатерална робна размена, у физичком опсегу, порасла.

"Сада, захваљујући оперативном одзиву Србије на предлог да заузме ослобођену локацију на тржишту што се тиче пољопривредних производа, могу да истакнем да су значајан допринос Србије у повећању билатералне робне размене дале управо испоруке српске пољопривредне производње", рекао је Рогозин.

Потпредседник руске владе је истакао да се додатне могућности ту појављују и захваљујући активном учешћу српских предузећа, укључујући и приватне компаније.

Коментаришући то што се Хрватска наоружава балистичким ракетама, Рогозин је рекао да Русија ни са каквим оптимизмом не гледа на покушај милитаризације Балкана.

"Не могу да не подржим Ивицу Дачићу када се пита какви су циљеви тога. Ако је опсег балистичких ракета 300 километара, какав је онда њихов циљ", упитао је Рогозин.

Потпредседник руске владе је подсетио да САД често своје старо наоружање продају другим земљама и да би то можда могао да буде смисао и наоружавања Хрватске.

"Али, ако постоји неки други циљ Загреба, ко је онда њихова мета? Потребе Србије нису у офанзивном оружју, већ у одбрамбеном и ми не можемо да останемо по страни", нагласио је Рогозин.

Руски званичник је поновио да се Русији не допада милитаризација Балкана и подсетио да је после пада Берлинског зида Русији обећано више ствари, између осталог и да ће уједињена Немачка бити неутрална и да се НАТО неће ширити према истоку.

"Све те тезе су лаж. Словенија и Хрватска су недавно приступиле ЕУ и НАТО-у уз објашњење да ће то допринети јачању безбедности региона. Још једном осећам сав цинизам политике НАТО-а. Када кажу да ће НАТО донети мир и безбедност у Европи, ја кажем – одлучно у то не верујем", рекао је Рогозин.

Потпредседник руске владе је, на питање како је одлучио да премијеру Србије поклони макету система С-300, рекао да на питања о војној помоћи Србији може да одговори као технократа.

"То је питање ваших војних лица, дефиниција претњи и анализе. Ми смо заинтересовани да будемо упознати са том анализом, али шта је потребно Србији, то је ваша ствар", поновио је Рогозин, истакавши да је оно што је потребно Србији од наоружања – њена унутрашња ствар.

Министар Дачић је рекао да је С-300 синоним за оно што је Србији недостајало 1999. године.

"Да смо то тада имали, нико не би тако лако бомбардовао Србију", рекао је шеф српске дипломатије.

Дачић је истакао да, док регион у складу са постојећим споразумима и даље уништава наоружање, Хрватска набавља ново.

"Нису узели видео-игрице, већ балистичке ракете којима могу да нас гађају. Како ћемо набавити оно чиме ћемо се бранити, то је наша унутрашња ствар", рекао је Дачић.

На питање да ли би та војнотехничка сарадња са Русијом могла да значи да се Србија опредељује за Русију, а не за ЕУ, Дачић је поновио да је стратешко опредељење Србије чланство у Унији у најкраћем року.

"Али, то не значи да не треба да бранимо наше националне интересе. Од Русије нисмо тражили да нас штити, већ смо тражили сарадњу како бисмо сами могли да се одбранимо, али морамо да имамо чиме. Било би нелогично да САД сада и нама дају балистичке ракете", закључио је Дачић.

Рогозин: Опрезно са хармонизацијом спољне политике

Потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин рекао је да Србија мора да буде опрезна када је реч о храмонизацији своје спољне политике са ЕУ, јер би у супротном могла да буде суочена са ситуацијом "Келн 2".

Рогозин је на овај начин одговорио на питање новинара како гледа на то што је Србија недавно отворила прва преговарачка поглавља са ЕУ и што се од Србије тражи да усклади своју спољну политику са Унијом, што укључује и захтеве за увођење санкција Русији.

Алудирајући на нападе миграната на жене у Келну током новогодишње ноћи, што је изазвало шок и бурне реакције у Немачкој, Рогозин је рекао:

"Дошљаци ће се осећати као газде, а жене ће се плашити да изађу на улицу".

Каже да се не слаже с тим да је ЕУ идеална творевина.

"Ништа горе нема од бриселске бирократије. Она је гора и од совјетске. А правила њиховог живота су таква да уништавају национални идентитет", рекао је Рогозин, који је четири године био представник Русије при НАТО и живео у Бриселу.

Додаје да не жели да се "супротставља векторима снага у Србији", већ да износи своју тачку гледишта.

"Али ЕУ није цела Европа, то је способност делегирања пуномоћја на државни ниво. Најважнија ствар у животу је живети својом главом, а не као мајмун гледати и понављати шта други раде", закључио је Рогозин.

Потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин додаје да је његов сусрет са лидером Српске радикалне странке Војиславом Шешељом био неформалне природе и да се није тицао његове званичне посете Београду.