Скупштина усвојила буџет за 2016. годину

13.25 - Скупштина Србије завршила је осму седницу јесењег заседања усвајањем 12 закона. У понедељак нова седница о сету правосудних закона.

11.50 - Посланици гласају о мање од 200 амандмана на преостале пратеће законе.  

11.40 - Усвојен у целини буџет за следећу годину са 161 гласом "за". Против је било 10 посланика.  

11.10 - Председница парламента одредила је краћу паузу да би законодавни одбор и Одбор за финансије, због усвојених амандмана, усагласили законски текст о буџету. 

10.20 - Посланици су у начелу усвојили са 173 гласа "за" буџет за 2016. годину. Почело гласање о више од 400 амандмана.  

10.00 - Почела седница парламента на којој посланици гласају о предложеном буџету за 2016. годину. 

Усвајањем 12 закона, међу којима и најзначајнији финансијски акт - Закон о буџету за наредну годину, Скупштина Србије завршила је осму седницу јесењег заседања.

Фискални дефицит Србије у идућој години треба да износи 121,8 милијарди динара, будући да су према Закону о буџету за 2016. годину планирани приходи у висини од 997,4 милијарде и расходи од 1.119 милијарди. Раст друштвеног производа је 1,75 одсто.

За ову годину био је планиран дефицит од 191,3 милијарде динара, али ће, према пројекцији Министарства финансија, он до краја ове године износити око 100 милијарди динара, укључујући старе дугове за гас, војне пензије и субвенције у пољопривреди.

За плате запослених ће следеће године из буџета бити издвојено 184,28 милијарди динара, што је више од овогодишњег плана који је износио 179,55 милијарди.

У државној каси су планирана и средства по основу државних гаранција за кредите ЕПС-а, ЕМС-а и Србијагаса у износу од 44,1 милијарда динара, односно око 360 милиона евра.

Тиме су издаци за гаранције на кредите јавних предузећа преполовљене у односу на овогодишњи Закону о буџету, када је по тој ставци планирано 81,72 милијарде динара, односно око 681 милион евра.

Посланици су потврдили уговор између Србије и Европске банке за обнову и развој, којим је Србија дала гаранције за зајам од 200 милиона евра намењен реструктурирању Електропривреде Србије.  

У односу на ову годину, план за 2016. годину није предвидео издатке за гаранције кредита за Железнице Србије и Ресавицу.

На име субвенција за 2016. планирано је 85,96 милијарди динара, док је у плану за ову годину та ставка износи 80,55 милијарди.

Усвојени буџет, као и буџет за 2015. годину, добили су подршку ММФ и представљају кључни део Програма који истовремено решава проблем дефицита, али и структурне проблеме који тај дефицит узрокују.

Са буџетом за наредну годину усвојне су и измене финансијских планова Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање, Националне службе за запошљавање и Фонда за социјално осигурање војних осигураника за 2015. годину и финансијске планове тих органа за следећу годину. 

Усвојен Закон о буџету за 2016. годину требало би, према плану, убрзо да се нађе пред Бордом директора ММФ-а, од кога се очекује да пре Божића, 25. децембра, потврди Србији позитивну оцену треће ревизије закљученог аранжмана. 

Усвојена су три суштинска амандмана - да се транспарентније приказују давања јавним предузећима, да се води рачуна о родно одговорном буџетирању, што значи да ће пољопривреднице и предузетнице добијати више новца и да се 35 милиона динара издвоји за реконструкцију Суботичког позоришта.  

Усвојене допуне закона за реализацију пројекта "Београд на води"

Скупштина Србије усвојила је и допуне Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта "Београд на води".

Њима је предвиђено да се по захтеву инвеститора може издати и решење о посебној грађевинској дозволи за извођење припремних радова.

Допунама је прецизирано да се до привођења земљишта урбанистичкој намени у складу са планским документом, за изградњу привремених објеката различите намене који су у функцији пројекта, по захтеву инвеститора, може издати привремена грађевинска дозвола.

За изградњу објеката високоградње преко бруто грађевинске површине 30.000 метара квадратних у обухвату планског документа, могу се због сложености објекта и технологије извођења радова, по захтеву инвеститора, издати грађевинске дозволе за две одвојене фазе изградње.

Прва фаза за коју се издаје грађевинска дозвола обухвата извођење
радова на изградњи темеља објекта, укључујући постављање и извођење шипова, док друга фаза обухвата радове на изградњи преосталог дела објекта. 

Од 1. јануара веће акцизе на гориво и алкохол

Од 1. јануара 2016. године грађани могу да очекују веће акцизе на гориво и алкохолна пића, предвиђено је усвојеним изменама Закона о акцизама.

Прописивањем акцизе на деривате нафте обезбедиће се годишње повећање прихода по основу акциза у износу од додатних шест милијарди динара, очекује Влада Србије.

Према новим законским решењима, акциза за оловни бензин ће бити повећана са 50 на 52,5 динара по литру, а за безоловни са 50 на 54 динара, за гасна уља акцизе су повећане од четири динара по литру, а за течни нафтни гас од један динар по килограму.

Влада је објаснила да ће се тако увећани износи акцизе први пут ускладити са индеском потрошачких цена у 2017. години.

Акцизе на безалкохолна пића биће веће за два процента. Убудуће ће се акциза плаћати не само на јака алкхолна пића, већ и на нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2 одсто, а највише 15 одсто алкохола.

Акциза ће се плаћати и на све врсте пива изузев безалкохолних пива које садржи до 0,5 одсто алкохола, без обзира на паковање.

Изменама Закона о акцизама планирано је увођење акциза на нискоалкохолна пића у износу од 21 динар, а на пиво 24 динара по литру. Како је образложено, тај намет се уводи како би се утицало на младе да мање користе та пића.

Акциза на ракије од воћа, грожђа или вино биће 124 динара по литру уместо 121,89 динара, а на ракије од житарица 316 уместо 309,23 динара.

Парламентарци су усвојили и измене Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, који обезбеђује равномерну и праведну расподелу основних подстицаја у биљној производњи и регреса за гориво и/или ђубриво и/или семе, имајући у виду смањена буџетска издвајања за подстицаје у пољопривреди, а кроз дефинисање броја корисника, прихватљивих површина и нивоа подстицаја по јединици површине. 

Скупштина Србије усвојила је и допуне Закона о Уставном суду, према којима ће највиши суд у земљи када усвоји уставну жалбу и наложи накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, определити који је орган обавезан да је исплати и то у року од четири месеца.